Vrednost akcija u rukama američkih domaćinstava dostigla je istorijski rekord, ali sve veća zavisnost od berze otvara pitanja o ranjivosti ličnih finansija u slučaju naglog pada tržišta.
Prema podacima Federalnih rezervi, direktna i indirektna ulaganja u akcije – uključujući investicione fondove i penzione planove – činila su čak 45% ukupne finansijske imovine američkih domaćinstava u drugom kvartalu, što je najviše ikada.
Iako rekordne cene akcija povećavaju bogatstvo građana i omogućavaju širem krugu ljudi da profitira od rasta korporativne Amerike, stručnjaci upozoravaju da to istovremeno znači i veću izloženost potencijalnom padu tržišta.
„Balon“ podseća na dot-com eru
Ekonomista John Higgins iz Capital Economics-a podseća da je udeo akcija u vlasništvu Amerikanaca danas veći nego krajem 1990-ih, neposredno pre pucanja dot-com balona.
„To bi trebalo da bude alarm za investitore, čak i ako rast podstaknut entuzijazmom oko veštačke inteligencije potraje još neko vreme“, navodi Higgins.
S&P 500 indeks je od aprila skočio 33%, a od početka godine 13%, bilježeći čak 28 rekorda u 2025.
Velike tehnološke kompanije – tzv. „Magnificent Seven“ (Alphabet, Amazon, Apple, Meta, Microsoft, Nvidia i Tesla) – odgovorne su za 41% ukupnih ovogodišnjih dobitaka indeksa. Međutim, njihova dominacija znači da su investitori sve zavisniji od uspeha nekolicine giganata.
Strani investitori takođe na rekordnom nivou
Nije reč samo o američkim domaćinstvima – prema podacima FED-a, i strani ulagači drže najveći udeo američkih akcija u istoriji.
Istorija, međutim, pokazuje da rekordni nivoi vlasništva često prethode nižim prinosima i povećavaju verovatnoću za pad, upozorava Rob Anderson iz Ned Davis Research.
I dok berza ruši rekorde, sve više se govori o pojavi „K-oblikovane ekonomije“. Najbogatiji Amerikanci, čija je imovina snažno vezana za akcije, ubrzano povećavaju bogatstvo, dok oni koji zavise od plata osećaju stagnaciju i inflatorne pritiske.
Podaci Moody’s Analytics pokazuju da je najbogatijih 10% građana (sa godišnjim prihodima iznad 353.000 dolara) činilo skoro polovinu potrošnje u SAD-u u drugom kvartalu – što je rekord od 1989. godine.
Rizik za ekonomiju u celini
Prema rečima Kevina Gordona iz Charles Schwaba, rast berze trenutno stimuliše potrošnju, ali obrnuto važi u slučaju dugotrajnog pada:
„Ako dođe do ozbiljnijeg sloma, to bi moglo pogoditi ne samo bogatije domaćinstva koja sada nose ekonomiju, već i ukupno raspoloženje potrošača“, upozorava Gordon.
Američka berza izgleda nezaustavljivo zahvaljujući AI euforiji i dominaciji tehnoloških giganata, ali istorijski podaci i sve veća zavisnost od akcija ukazuju da bi sledeći pad mogao imati mnogo šire i dublje posledice nego pre samo deceniju.
Izvor: CNN/Investitor
Foto: Pixabay