Luvr, najveći svetski muzej umetnosti, godišnje privlači oko 8 miliona posetilaca i čuva više od pola miliona umetničkih dela, od kojih je oko 30.000 izloženo. Iako se smatra simbolom kulturne sigurnosti, nedavna krađa pokazala je koliko je i ovakav sistem ranjiv i koliko je u igri novca.
Sedmominutni napad u srcu Pariza
Kako pišu mediji, u pažljivo isplaniranoj akciji, četvorica muškaraca u fluorescentnim prslucima došla su kamionom pred muzej u nedelju ujutru, oko 9.30. Uz pomoć merdevina, provalili su kroz prozor na drugom spratu i za samo sedam minuta odneli devet kraljevskih dragulja iz galerije Apolon – kolekciju koja je nekada pripadala carici Evgeniji, supruzi Napoleona III.
U pitanju nisu bili „obični“ ukrasi, već dragulji neprocenjive istorijske i finansijske vrednosti. Samo caričina kruna sadržala je 1.354 brilijanta, 1.136 dijamanata rezanih u obliku ruže, 56 smaragda i osam zlatnih orlova. Njena vrednost se procenjuje na više od 10 miliona evra, dok bi, ako se rastavi na komponente, dragulji i zlato na crnom tržištu mogli da donesu višemilionsku zaradu.
Sigurnosni propusti i pitanje osiguranja
Za Luvr, ovaj incident je ogroman udarac – ne samo reputacioni, već i finansijski. Iako je muzej osiguran na više stotina miliona evra, postavlja se pitanje koliko vredi reputacija sigurnosti i koliko je efikasan sistem zaštite ako se krađa desi u svega nekoliko minuta, uprkos prisustvu petorice čuvara i aktivaciji alarma.
Procene osiguravajućih kuća navode da bi troškovi istrage, restauracije i osiguranja zbirno mogli dostići više miliona evra. U svetu gde osiguranje umetnina često dostiže i 20 odsto njihove tržišne vrednosti, Luvr će gotovo sigurno morati da poveća svoje bezbednosne standarde kao i budžet za zaštitu.
Šta sledi za lopove i tržište umetnina
Kao i kod svih velikih umetničkih krađa, najveći problem za počinioce je – šta sada? Ovakvi predmeti su suviše javni i poznati da bi mogli biti prodati legalnim kanalima. Realna opcija je razbijanje nakita, topljenje zlata i preprodaja pojedinačnih dragulja. Prema rečima eksperata za ilegalno tržište umetnina, čak i u tom obliku „čist profit“ bi mogao dostići 2–3 miliona evra što je tek delić njihove stvarne vrednosti.
Stopa povraćaja ukradenih umetnina je globalno manja od 10 odsto, što znači da šanse za pronalazak dragulja nisu velike. U poređenju, čuveni slučaj ukradenog zlatnog toaleta od 18-karatnog zlata iz Blenim Palate u Engleskoj (vrednog 6 miliona dolara) pokazuje koliko brzo i efikasno mogu da deluju profesionalni lopovi i koliko retko se predmeti povrate.
Lekcija o finansijskoj ranjivosti kulture
„Ova pljačka ponovo otvara pitanje kako se finansira i štiti svetsko kulturno nasleđe. Čuvari umetnina često rade za minimalne plate, dok čuvaju predmete koji vrede kao čitave zgrade u centru Pariza. Kada budžeti trpe rezove, prvi na udaru su upravo sektori obezbeđenja.
U vreme kada digitalna sigurnost postaje prioritet, incident u Luvru pokazuje da fizička zaštita i dalje ima presudnu ulogu. Muzeji poput Luvra, čije su kolekcije osigurane na više milijardi evra, moraće da balansiraju između javne pristupačnosti i bezbednosti“ piše Conversation i drugi mediji.
Istorijski ironičan epilog
Ironično, najpoznatija krađa u istoriji Luvra bila je upravo krađa Mona Lize 1911. godine. Ukrao ju je italijanski radnik i pokušao da proda. Slika je pronađena dve godine kasnije, a lopov postao nacionalni heroj u Italiji.
Današnji lopovi, međutim, nisu motivisani patriotizmom, već profitom. I dok svet umetnosti strepi zbog sudbine nestalih dragulja, finansijski sektor već računa koliki će biti novi troškovi osiguranja, restauracije i reputacije za najčuveniji muzej na svetu – samo su neki od komentara analitičara.
Izvor: Bonitet.com
Foto: Pixabay