Istraživanje koje je 2019. započeto na Univerzitetu Cornell donelo je rezultate koji su izazvali lavinu komentara psihologa, lekara, sociologa, ali i šire čitalačke publike. Nakon šest godina istraživanja ljudske sreće i prečica koje dovode do ovog tako željenog „stanja“, istraživači su došli do pojma smisla i svrhe.
U svetu nestabilne ekonomije, neizvesnosti, haotičnih politika i iscrpljene planete, ljudi dodatno strahuju da će im veštačka inteligencija uzeti posao. Poverenje u nauku i institucije se urušava, a sve više ljudi prijavljuje depresiju, anksioznost i osećaj usamljenosti. Prema podacima Gallup-a, broj onih koji kažu da su „veoma zadovoljni životom“ najmanji je zabeležen u poslednjih 25 godina.
Ipak, nova istraživanja sa Cornell-a kažu da „postoji jednostavan način da se čovek izbori s ovim haosom – ne kroz luksuz, rituale samopomoći ili motivacione citate, već kroz pronalaženje i negovanje osećaja svrhe“ komenatar je istraživača.
Moć svrhe
Šestogodišnje istraživanje Univerziteta Cornell pokazalo je da izgovaranje i praktična realizacija sopstvene svrhe može imati snažne pozitivne efekte na mentalno, pa i fizičko zdravlje. Psiholog Entoni Barou, vođa laboratorije za proučavanje svrhe i identiteta, sproveo je zanimljiv eksperiment među mladima: oko 1.200 srednjoškolaca i studenata dobili su po 400 dolara da ih upotrebe kako žele, ali pod jednim uslovom – da novac iskoriste za nešto što ima smisla za njih, njihove porodice ili zajednicu.
Rezultat je bio iznenađujući. Nakon samo osam sedmica, mladi koji su dobili sredstva pokazali su veći osećaj svrhe, pripadnosti i korisnosti, kao i više pozitivnih emocija. Barou je to sažeo jednostavno:
„Kada ljudima pomognete da naprave doprinos, oni hodaju kroz svet sa jačim osećajem smisla.“
Generacija Z nije izgubljena
Suprotno stereotipima o generaciji Z kao „narcisoidnoj i opsednutoj telefonima“, istraživanje je pokazalo da su mladi duboko motivisani da doprinose drugima. Čak 95 odsto učesnika u projektu iskoristilo je novac za aktivnosti koje pomažu drugima – donirali su knjige školama, organizovali zajedničke događaje, sadili drveće ili pokretali male inicijative za mentalno zdravlje.
Jedna učesnica, Melani Maršal, zasadila je drvo japanske kaki jabuke u krugu fakulteta.
„Voće će možda rađati tek za nekoliko godina, ali meni je ovo drvo odmah dalo osećaj da moje ideje vrede“, rekla je.
Svrha kao prečica do sreće
U vreme kada tržište nudi beskrajne recepte za sreću – od meditacije i izjava zahvalnosti, preko otpornosti i „flow“ stanja, do brige o sebi – možda smo, kako kaže Barou, previše zakomplikovali stvari.
Njegov kolega, profesor psihologije Tod Kašdan, objašnjava:
„Možda je vreme da prestanemo da komplikujemo ljudima život i damo jednostavan okvir: prestanite da se fokusirate na sebe i zapitajte se šta danas, ove sedmice ili ovog meseca možete da učinite za druge.“
Kašdanovo istraživanje pokazuje da ljudi koji svakodnevno prate svoj napredak prema ličnoj svrsi – bez obzira koliko mali koraci bili – pokazuju više samopouzdanja, smisla i pozitivnih emocija.
Lekcija filozofa i nauke
Aristotel je verovao da je „dobar život onaj sa svrhom“. Niče je pisao da „onaj ko ima zašto, može da izdrži gotovo svako kako“. Viktor Frankl, psihijatar i autor dela U potrazi za smislom i Zašto se niste ubili, smatrao je da sreća „nije cilj, već nusprodukt posvećenosti nečemu većem od sebe“.
Današnja istraživanja potvrđuju njihove preporuke: ljudi koji žive sa jasnim osećajem svrhe imaju žive pod manjim stresom, manje su rizična grupa za bolesti srca, sporije kognitivno propadaju i duže žive.
Kako pronaći svrhu
Iako zvuči jednostavno, pronaći svoju svrhu za mnoge nije lako. Psiholozi savetuju jednostavnu vežbu: zapitajte se „Šta svetu nedostaje?“ i „Kako ja mogu makar malo da popunim taj prostor?“ Nije važno da li je svrha vezana za porodicu, posao, umetnost ili zajednicu. Važno je da bude iskrena i da joj svojim akcijama posvetite bar 20 minuta dnevno.
„Prava sreća ne dolazi iz samopromocije, već iz doprinosa“, kaže psiholog Kendal Bronk. „Najbolji način da pronađete sreću jeste da prestanete da je jurite i počnete da usrećujete druge.“
Izvor: Bonitet
Foto: Pixabay