Stručnjaci potvrđuju da deca mogu razviti zavisnost od ekrana i čak iskusiti simptome apstinencije. Dobra vest? Uz prave korake, situacija može brzo da se poboljša.
Danas je veza dece i tinejdžera sa ekranima postala svakodnevna tema – ali stručnjaci upozoravaju da roditelji ne smeju da ogluše na ovaj tihi problem koji ozbiljno narušava mentalno zdravlje mladih.
„Podaci jasno ukazuju na štetan uticaj digitalne dinamike na psihološko blagostanje dece“, kaže Kelin Smit, direktor prijema u ustanovi za lečenje zavisnosti od društvenih mreža i ekrana Pacific Quest.
Šta je zavisnost od ekrana?
Ako vaše dete redovno bira ekran umesto druženja, aktivnosti ili porodice – i ne može da prestane iako želi – to može biti znak zavisnosti.
Ekrani uključuju telefone, tablete, računare i televizore. Njihova privlačnost leži u stalnoj stimulaciji mozga, jer korišćenje društvenih mreža podiže nivo dopamina – „hemikalije sreće“.
„Deca sa zavisnošću od ekrana postepeno uranjaju u digitalni svet do te mere da gube kontrolu i zanemaruju ostale aspekte života“, objašnjava za portal Parents dr Met Glovijak, stručnjak za zavisnosti.
Za decu i tinejdžere je još teže da prepoznaju problem – i da ga sami reše.
Sedam znakova da vaše dete možda ima zavisnost od ekrana
1. Izbegava druženja i aktivnosti uživo u korist vremena pred ekranom.
2. Ima napade besa ili iritacije kada mu se ograniči vreme pred ekranom.
3. Koristi ekran za regulisanje emocija (npr. mora da drži telefon čak i tokom večere s porodicom).
4. Preskače školu ili gubi interesovanje za učenje.
5. Pokazuje znake anksioznosti ili depresije.
6. Menja kilažu, energiju ili navike kretanja.
7. Ignoriše važne socijalne događaje poput rođendana, porodičnih putovanja, izleta…
Kod mlađe dece, mogu se pojaviti dodatni znakovi poput opsesivnog razmišljanja o ekranima, frustracije kada im se onemogući korišćenje i povećane potrebe za sve više vremena ispred ekrana.
Simptomi apstinencije od ekrana
Kada pokušate da smanjite korišćenje ekrana, mogu se javiti simptomi slični skidanju sa supstanci:
– Anksioznost, razdražljivost, dosada
– Strah da nešto propuštaju (FOMO)
– Misli o telefonu ili društvenim mrežama
– Problemi sa spavanjem, glavobolje
– „Fantomske vibracije“ – stalno proveravanje džepa iako telefon nije tu
Ipak, stručnjaci ističu da ova faza traje samo nekoliko dana do nedelju – i nakon toga se brzo vide koristi: bolji san, manje anksioznosti, više kreativnosti i želje za društvom.
Kako pomoći detetu da prepozna i prevaziđe zavisnost od ekrana
1. Dogovorite zajednička pravila
Uključite decu u kreiranje realnih pravila: kada, gde i koliko mogu koristiti uređaje. Koristite tajmere, postavite granice – ali ne idite iz krajnosti u krajnost.
Primer: „Uveče nema telefona posle 20h.“ / „Večera bez uređaja.“
2. Pokažite im da postoji svet van ekrana
Uvedite aktivnosti: šetnje, sport, čitanje, izleti u prirodu… deca često nisu svesna koliko ih to može ispuniti.
3. Prihvatite dosadu
Dosada je zdrava i neophodna za razvoj kreativnosti, emocionalne otpornosti i samostalnosti. Pokušajte da svakodnevno imaju više vremena bez strukture nego pred ekranom.
4. Budite primer
Deca posmatraju. Ako vi stalno proveravate telefon – i oni će.
Saveti:
1. Ne gledajte telefon za stolom.
2. Ne proveravajte mejlove posle posla.
3. Uvedite i sebi digitalne granice.
4. Potražite pomoć ako treba.
5. Ako dete pokazuje promene u ponašanju, raspoloženju ili fizičkom zdravlju, ne oklevajte da se obratite pedijatru, savetniku ili terapeutu.
Zaključak
Zavisnost od ekrana nije „faza“ niti znak lenjosti, to je ozbiljan izazov sa realnim posledicama. Ali uz podršku, doslednost i malo strpljenja, deca mogu povratiti balans i otkriti radost u stvarnom svetu.
„Roditelji imaju moć da preuzmu kontrolu i da pomognu detetu da razvije zdrav odnos sa tehnologijom“, poručuju stručnjaci.
Izvor: 021.rs
Foto: Pixabay