Digitalni mikrosvet pun različitih karaktera. U roditeljskim Viber grupama prepliću se potreba za kontrolom, želja za harmonijom, nakupljene frustracije. Dok jedni traže podršku, drugi traže prostor da se „izduvaju“, piše Forbes Srbija.
Psihološkinja i psihoterapeutkinja Nada Marjanović kaže da roditeljske Viber grupe predstavljaju sintezu „slike društva u malom“ i specifične zajednice sa naglašenim tipovima ličnosti.
„S jedne strane, predstavljaju mikrosistem društva – odeljenje, vrtić, sportska grupa – u kom su prisutne sve uloge kao u realnom životu. Međutim, pošto su digitalne, nose sa sobom i specifična pravila komunikacije koja odstupaju od interakcija uživo. Glavna razlika je u stepenu kontrole i odgovornosti“, ističe Marjanović za Forbes Srbija.
Ona dodaje da se razlikuju od grupa u realnom životu jer nose neku vrstu anonimnosti i nude više opcija za pozicioniranje.
„Imate opciju da budete uključeni, aktivni, inicijator, da se samo povremeno uključite ili da budete ‘nevidljivi, ali prisutni’… Grupni roditeljski čet i zbog višebrojnosti članova nudi sliku snižene socijalne odgovornosti u poređenju sa kontaktom licem u lice. Na primer – ‘Ima nas mnogo ovde – ne moram onda to ja da preuzmem’. Sve ovo omogućava pojedincima da se lakše projektuju u željenom svetlu ili, nasuprot tome, da izraze ponašanje koje bi se u realnosti sankcionisalo“, ističe Marjanović.
Organizatori, inicijatori konflikta, medijatori, posmatrači…
Psihološkinja i psihoterapeutkinja primećuje da se u roditeljskim Viber grupama, ali i u drugim vrstama socijalne dinamike, često izdvajaju određeni tipovi ličnosti.
„Izdvaja se uloga Organizatora (inicijatora). Oni preuzimaju liderske uloge – predstavljanje u Savetu roditelja, prikupljanje novca za osmi mart… Njihova uloga je socijalno poželjna, ali ponekad i motivisana potrebom za kontrolom ili osećajem važnosti. Zatim, tu su Inicijatori konflikta (večito nezadovoljni), koji koriste grupu za ispoljavanje frustracije ili za projekciju ličnih problema. Na njih se nadovezuju Medijatori (Mirotvorci) koji preuzimaju ulogu da stabilizuju situaciju. Psihološki, oni teže harmoniji i izbegavanju konflikta. A najviše je Posmatrača (bystanderi). Oni pasivno prate komunikaciju, sakupljaju informacije, ali retko aktivno učestvuju. Njihova pasivnost može indirektno doprineti razvoju konflikta jer ne pružaju ‘kolektivni glas razuma'“, kaže Marjanović.
Pogodno tlo za ispoljavanje nezadovoljstva
Viber grupe su, kaže, plogodno tlo za ispoljavanje nezadovoljstva uz minimum ličnog rizika, a glavni motivacioni faktori su višeslojni.
„Jedan od osnovnih razloga je ispoljavanje frustracije. Grupa služi kao ‘ventil’ za akumulirano nezadovoljstvo koje pojedinac ne može da izrazi na poslu ili kod kuće. Pritom, digitalni format daje iluziju kontrole. Konfliktni roditelj stiče prividan osećaj kontrole nad situacijom ili tuđim ponašanjem, koji mu možda nedostaje u realnom životu. Osim toga, poseban uticaj ima efekat onlajn dezinhibicije, što znači da digitalni prostor pruža svojevrsnu psihološku zaštitu, omogućavajući ljudima da kažu stvari koje nikada ne bi izgovorili uživo. Taj nedostatak kontakta ‘oči u oči’, bez direktne konfrontacije, snižava unutrašnje kočnice i kod nekih može da potencira agresivno ili sarkastično ponašanje“, ističe Marjanović.
Digitalni prostor, kako ističe, kreira povoljno okruženje za ventiliranje nezadovoljstva. Ključni razlozi zašto digitalna komunikacija može ići u tom smeru jeste asimetrija odnosa i kontrola poruke.
Pojedinac ima kontrolu nad:
– Vremenom: Odgovara kada i kako želi.
– Sadržajem: Može da briše, menja ili precizno bira reči
– Fizičkim kontekstom: Nema opasnosti od neverbalnih signala ili direktne konfrontacije, što daje osećaj sigurnosti, ohrabruje rizičnije izražavanje frustracije.
„Zbog toga, digitalni prostor može da funkcioniše i kao ‘pojačivač’ određenih agresivnih ponašanja kod ljudi sa ovakvim tendencijama“, objašnjava ona.
Najmanje je onih konfliktnih
U roditeljskim Viber grupama, dakle, ima različitih tipova. Postoje roditelji koji su spremni sve da prokomentarišu, kritikuju. Tu su oni koji uglavnom ćute. A ima i onih koji pokušavaju da reše konfliktnu situaciju. Najmanje je onih prvih, tako bar kaže sagovornica Forbes Srbija, psihološkinja Meira Mrđenov.
„Neretko se dešava da roditelji komentarišu rad učitelja ili nastavnika, količinu zadataka kod kuće, pravila ponašanja u školi i tako dalje. Roditelji izražavaju različita mišljenja o nekoj temi i dešavaju se konflikti. Možemo reći da su te neformalno formirane grupe kao ‘društvo u malom'“, ističe Mrđenov.
Najmanje je onih konfliktnih, jer kako kaže, većina roditelja brine samo o svom detetu, trudi se da se upravo prilagodi zahtevima i promenama sa kojima se susreću i da svom detetu pruži podršku tamo gde je potrebna.
„Ovde možemo govoriti o tome da se roditelji ponašaju u viber grupama onako kako se ponašaju u drugim socijalnim grupama i u kontaktima sa svojom okolinom. U zavisnosti od toga kakvu važnost daju komunikaciji u viber grupama, tako će se i ponašati. Zato govorimo da viber grupa može doprineti osećanju zajedništva roditelja, ali i može biti izvor stresa i konflikta. U tim situacijama roditelj će se ponašati u skladu sa svojim uverenjima o konfliktima i reagovati na način koji je njima svojstven“, zaključuje Mrđenov.
Izvor: Forbes
Foto: Pixabay