Rast BDP-a Srbije ove godine usporava, a obećanja državnika o velikom rastu mahom se oslanjaju na statistiku koja bolje zvuči nego što prikazuje stvarno stanje.
Državni funkcioneri u Srbiji neretko koriste situacije da se hvale rastom bruto domaćeg proizvoda (BDP) i da smo u tome bolji od ostalih.
Ipak, ove godine rast BDP-a biće značajnoj manji nego što je ranije prognozirano zbog različitih razloga. Tako je umesto ranije očekivanih 4,2 odsto rasta, u revidiranoj fiskalnoj strategiji ta procena svedena na 2,3 odsto. Međutim, mnoge institucije predviđaju i niži rast, čemu u prilog ide i podatak Republičkog zavoda za statistiku (RZS) da je u prva tri kvartala ove godine prosečan rast BDP-a Srbije oko dva odsto.
Međutim, ministar finansija Siniša Mali obećao je značajno povećanje BDP-a po glavi stanovnika za 2027. godinu i to na nivo od 15.800 evra.
Prema zvaničnim podacima Ministarstva finansija, nominalni BDP po glavi stanovnika prošle godine iznosio je 12.641 evro, što znači da Mali očekuje povećanje od 25 odsto u ove tri godine.
Ono što nije objašnjeno jeste da Mali u svojim prognozama koristi nominalni BDP umesto realnog.
Da pojasnimo, nominalni BDP po glavi stanovnika dobija se tako što se ukupan BDP zemlje podeli sa brojem stanovnika. Međutim, realni BDP se dobija tek kada se taj nominalni očisti od inflacije.
Zato kada uporedimo podatke, realni BDP po glavi stanovnika u 2024. godini bio je za 40 odsto manji od onog koji je ministar pomenuo.
Te podatke možemo videti u statistici Evrostata, pošto se u zvaničnim podacima Srbije ti podaci ne beleže. Pre svega, treba pojasniti da je za ovu računicu Evrostat kao bazu koristio cene iz 2020. godine.
Dakle, prema njihovim podacima o realnom BDP-u po glavi stanovnika, u 2012. godini on je u Srbiji iznosio 5.950 evra, dok je u 2024. godini iznosio 8.900 evra.
Ono što dodatno treba imati u vidu kod računanja BDP po stanovniku, jeste da BDP Srbije raste, ali da se broj stanovnika značajno smanjuje.
Igra brojkama
Tako je BDP 2012. godine u Srbiji iznosio 17,67 milijardi evra, dok je prošle godine on bio oko 83,25 milijardi evra. S druge strane, broj stanovnika Srbije opao je sa 7.219.069, koliki je bio 2012. godine prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, na 6.605.168 stanovnika u 2024. godini.
Dakle, za ovih 12 godina BDP se gotovo učetvorostučio, dok je broj stanovnika opao za gotovo 614.000, što samo po sebi dovodi do uvećanja BDP-a po glavi stanovnika.
Ako uporedimo Srbiju sa zemljama iz regiona, možemo videti da je u Hrvatskoj realni BDP po glavi stanovnika prošle godine iznosio 17.060 evra, u Bugarskoj 11.330, u Mađarskoj 16.190, u Rumuniji 13.100, dok je u Sloveniji 25.480 evra.
U Crnoj Gori je on prošle godine bio identičan kao u Srbiji sa 8.900 evra, a u Severnoj Makedoniji 6.750 evra.
Ipak, ovo sve ne znači da je Siniša Mali izneo neistinu, već da je izneo podatak koji malo bolje zvuči. Ukoliko se izvede računica, može se videti da nije neralno da se nominalni rast BDP-a po glavi stanovnika od 25 odsto u naredne tri godine ostvari.
Prema revidiranoj fiskalnoj strategiji Ministarstva finansija, vidimo da je predviđeni nominalni rast BDP-a u ovoj godini 6,4 odsto, zatim u narednoj godini 6,7 odsto, a u 2027. godini 8,4 odsto. Dakle, ako izvučemo prosek, godišnje bi nominalni rast trebalo da bude oko 7,2 odsto.
Iz računice BDP-a i BDP po stanovniku može se videti da je Ministarstvo finansija kalkulisalo sa brojem stanovnika od 6.586.346 prošle godine.
Ako pogledamo podatke RZS u prethodnih 12 godina, vidimo da je u proseku broj stanovnika u Srbiji smanjivan za 0,7 odsto godišnje. Ako to prenesmo na naredne tri godine, možemo da očekujemo smanjenje stanovništva u naredne tri godine od oko dva odsto.
Ministarstvo finansija u Fiskalnoj strategiji za naredne tri godine predviđa nominalni rast BDP-a od 23 odsto i smanjenje stanovništva oko dva odsto, što odgovara proceni koju je izneo Siniša Mali da će BDP po stanovniku dostići 15.800 evra za dve godine.
Oni očekuju da će realni rast BDP-a ove godine dostići 2,3 odsto, u sledećoj godini tri odsto, a vidno je da država nade polaže u Ekspo, jer za 2027. godinu planiraju realni rast od pet odsto.
Kako BDP treba posmatrati i šta BDP po glavi stanovnika znači za građane?
Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Milorad Filipović za Danas objašnjava da je BDP najčešće korišćeni pokazatelj privrednog rasta i služi za međusobna poređenja zemalja najčešće po stanovniku, ali i kao pokazatelj napretka jedne privrede u nekom vremenskom roku.
„Međutim, u ekonomskoj literaturi navodi se da je BDP kao bikini – sve pokazuje, ali najvažnije skriva“, naglašava on.
Filipović pojašnjava i proces obračuna.
„Prema metodu bruto dodate vrednosti koji smo i mi prihvatili, BDP se obračunava na osnovu fakturisane realizacije kompanija i svih ostalih aktera na jednom tržištu. Na taj način u BDP ulaze i ‘zarade’ na osnovu koruptivnih i svih drugih kriminalnih radnji koje se evidentiraju preko faktura i prometa, ulaze i prihodi ostvareni narušavanjem i ugrožavanjem životne sredine, ulazi i nedozvoljeni rad maloletnih i na druge načine ugnjetenih i eksploatisanih lica…“, ukazuje on.
Kako pojašnjava, da bi se na korektniji način napravila međunarodna poređenja najčešće se BDP preračunava prema kupovnoj moći i izražava se prema stanovniku.
„Usled svih navedenih nedostataka BDP, premda je on i dalje osnovni indikator u međunarodnim poređenjima, kao osnovni pokazatelj privrednog razvoja jedne zemlje uzima se Indeks ljudskog razvoja koji obračunavaju i objavljuju UN. Ovaj indeks, pored samog materijalnog bogatstva merenog prema kupovnoj moći u logaritamskom obliku, uključuje i druge komponente razvoja kao što su dužina životnog veka stanovnika, stepen obrazovanosti nacije, kao i zdravstveni sistem i stepen zdravstvene zaštite stanovništva“, objašnjava naš sagovornik.
Na koji način bi bilo poželjno da se BDP gleda i poredi
Filipović navodi i na koji način bi bilo poželjno da se BDP gleda i poredi.
„Kako se BDP-om u našoj režimskoj javnosti veoma manipuliše, uostalom kao i sa učešćem javnog duga u BDP, to se u iole ozbiljnim ekonomskim analizama koristi BDP prema kupovnoj snazi u poređenju sa prosekom EU, koji je trenutno nešto preko 50 odsto. Dakle, da li je naš BDP po glavi stanovnika 15.000 ili 20.000 evra je potpuno irelevantno, kada domaći rast cena u kombinaciji sa praktično fiksnim kursom evra ‘ugrađujete’ u visinu tog BDP-a“, ukazuje on.
Kako naglašava, bitno je šta sa datim iznosom novca možete da ostvarite.
„Koliki deo porodičnog budžeta ide na osnovne životne potrebe kao što su hrana, piće, stanovanje… a to je u Srbiji značajno više nego u proseku EU, a koliko vam preostaje za sve ostalo – kulturu, sport, investiciono održavanje, štednju…“, pita Filipović.
Kako dodatno objašnjava, ako se BDP po glavi stanovnika za tri godine i poveća za 25 odsto, to ne znači da će za tri godine prosečni stanovnik Srbije imati za preko 25 odsto veće mogućnosti potrošnje, pogotovo u uslovima vrlo neizvesne naredne godine.
Izvor: Danas
Foto: Pixabay