Američka centralna banka spustila je referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena na raspon od 3,50 do 3,75%, a medijima je saopšteno da će ubuduće obaranje kamata ići sporije.
Kako navodi El Pais, ovo je treće uzastopno smanjenje kamatnih stopa od septembra, pošto zabrinutost zbog pogoršanja tržišta rada nadmašuje strah od rastuće inflacije.
Različita mišljenja u centralnoj banci
Izglasavanje novih kamata međutim nije bilo jednoglasno – monetarni odbor FED-a glasao je sa 9:3 za obaranje kamate, a dva učesnika je bilo izrazito protiv toga.
Predsednik Federalnih rezervi Džerom Pauel imao je nezahvalan zadatak – da konstantno smiruje tenzije i omogući postizanje konsenzusa za dalje smanjenje kamata. Gotovo polovina članova odbora FED-a je pre početka sastanka bila za pauzu, dok se Stiven Miran zalagao za oštrije smanjenje kamata. Miran je inače u FED došao direktno iz Bele kuće gde je bio savetnik predsednika Trampa, i smatra se produženom rukom američkog predsednika u instituciji koja bi trebalo da je nezavisna od njega.
Međutim, nezavisnost američke centralne banke je već neko vreme pod udarom predsednika koji smatra da je ona previše spora u smanjenju kamatnih stopa. Osim javne kritike koju je upućivao ovoj instituciji i poziva na ostavku Pauela, Tramp je postavio i nekoliko svojih saveznika u FED čija mišljenja su se često sukobljavala sa mišljenjem ostalih članova.
A FED se za to vreme suočavao sa brojnim izazovima. Poslednji je bilo pomenuto glasanje na kom se trebalo odlučiti između borbe protiv uporne inflacije koja odbija da padne na cilj od 2% i unapređenja uslova na tržištu rada koje pokazuje znake slabosti. Ipak, odabrao je da smanji kamatu na najniži nivo od oktobra 2022.
Očekuje se da će je smanjiti jednom u 2026. te još jednom u 2027. godini pre nego što stopa padne na željenu kamatu od oko tri odsto.
FED pred još važnijim izborom
No, ovo se može odigrati i drugačije imajući u vidu podatak da Pauelu ističe mandat u maju 2026. godine a da Tramp žarko želi da ga zameni na toj poziciji. Predsednik SAD kaže da već ima uži izbor kandidata, među kojima su Kevin Haset, direktor Nacionalnog ekonomskog saveta Bele kuće, i Kevin Varš, bivši guverner Federalnih rezervi.
Ankete Hasetu daju znatnu prednost, ali nisu svi oduševljeni idejom da on dođe na čelo centralne banke. Naime, kada su novinari prošle nedelje pitali Trampa da li će on biti izabrani naslednik, američki predsednik se samozadovoljno nasmešio. Javnost je smatrala da to ide u prilog Hasetu, pa su tržišta reagovala sa nepoverenjem iz straha da bi on mogao stavljati predsednikove kratkoročne želje iznad stvarnih potreba ekonomije. U pokušaju da smiri tržište, Haset je u utorak izjavio da ne bi dozvolio da bude pod pritiskom bilo koga.
Foto: AntonMatyukha, Depositphotos