Od nešto više od 16 milijardi evra emitovanih kredita te 2015. godine banke su nenaplativim smatrale skoro 3,5 milijaredi evra. Svaki peti evro, pa i koji više. Država je ubrzo usvojila strategiju za rešavanje ovog problema. Prema podacima iz septembra ove godine, od skoro 35,3 milijarde evra kredita, banke ne računaju da će naplatiti nepunih 780.000 evra. Tek oko 2,2 odsto.
Uz poresku relaksaciju u slučaju otpisa dugovanja, preko ustupanja potraživanja trećim licima, te nenaplativa potraživanja postala su zanemarljiv problem bankarskog sektora. A i države. Podaci o ustupljenim potraživanjima potvrđuju da ovom rešenju banke i dalje rado pribegavaju. Samo tokom poslednjih pet godina, prodajom su se „rešili“ više od milijardu evra problematičnih potraživanja.
„Ukupan iznos ustupljenih potraživanja banaka u periodu od 2020. zaključno sa oktobrom 2025. iznosi 127,1 milijarda dinara. Posmatrano na nivou 2025. godine, ukupan iznos ustupljenih potraživanja je 31,2 milijarde dinara“, kažu nam u Narodnoj banci Srbije.
Kako su dužnici prošli u ovim transkacijama znaju najbolje oni sami. Tek jedan kredit od pre skoro 15 godina mogao bi skupo da košta njegovog hipotekarnog dužnika.
PIK Bečej, kredit i hipotekarni jemac
PIK Bečej, čiji je akcionar bio Đorđije Nicović, 2008. godine je digao kredit kod Komercijalne banke. Hipotekarni dužnik bila je povezana firma, Beograd projekt. Hipoteka je uspostavljena na njegovoj poslovnoj zgradi.
Poljoprivredni gigant otišao je u stečej, i kako objašnjava njegov nekadašnji vlasnik Đorđije Nicović, Komercijalna banka se delom naplatila tokom stečaja. U iznosu od oko 700.000 evra. Neizmireno je, kako kaže, ostalo oko 270.000 evra.
Pre nekoliko meseci obavešteni su da poverilac više nije Komercijalna banka, odnosno NLB Komercijalna banka. Novi, doduše ne mnogo dugo, bio je Creditable Opportunities, deo Eos Matriksa.
Dug je zatim prešao u ruke Moderano investmentsa. Iako registrovani pre svega za iznajmljivanje vlastitih ili iznajmljenih nekretnina i upravljanje njima, poslovnih prihoda nemaju. Ostvarili su lane, vidi se iz izveštaja oko 44 miliona dinara ostalih prihoda. Imaju i oko 514 miliona dinara ostalih potraživanja na osnovu prodaje nenaplativih kredita.
Poverioci ne prihvataju izmirenje
Kako i suvlasnik, i advokat firme Beograd projekt tvrdi da je hipotekarni jemac u prethodnom periodu nudio da izmiri neizmirene obaveze PIK Bečeja i tako sačuva sedište firme. Poverioci, međutim, to nisu prihvatili. Poslednji u nizu, Moderano inevstment, već je angažovao procenitelje i sprema se za prodaju nekretnine. Reč je o vremešnoj zgradi, ali na atraktivnoj lokaciji – u Ulici Đure Daničića u Beogradu.
U međuvremenu, tvrde, novi poverilac ih nije obavestio o visini duga.
„Tokom stečaja Komercijalna banka se namirila u određenom iznosu. Firma Beograd projekt smatra da ona sme da trpi namirenje nad svojom nepokretnosti u iznosu razlike utvrđenog potraživanja u stečaju i iznosa namirenog u tom postupku. Oko 31 milion dinara“, objašnjava advokat Beograd projekta Nikola Pišćević.
To je iznos koji je Beograd projekt i prijavio u stečajnom postupku kao uslovno potraživanje.
Iako nisu sigurni koliko ih duži novi poverilac, prema Piščevićevim rečima, jedini iznos koji se pominje je dug naveden prilikom ustupanja i reč je o iznosu od oko 270.000 evra. Što se poklapa i sa njihovom procenom. Tokom 2012. godine, međutim, Komercijalna banka je u predlogu za izvršenje navela veći iznos uz obračunate kamate.
Kvadrati se procenjuju
„Beograd projekt nije dobio tačnu informaciju o iznosu duga. Vodi se izvršni postupak između Moderano investmenta i Beograd projekta gde je Beograd projekt ukazao na postupanje javnog izvršitelja. Nadležnom sudu je ukazao na nepravilnosti koje su izvršene u tom postupku. Pre svega, na to da novi poverilac ne sme da stupi u poziciju izvršnog poverioca. Dok se ne izvrši promena i predmet vansudske hipoteke ne bude prenet na najnovijeg poverioca“, ističe Piščević.
Hipotekarnog dužnika zapravo čudi zašto poverioci ne prihvataju da namire potraživanje. I pomalo brine koliko ga zapravo duže. Obračunavaju li mu i dalje kamate koje bi tokom svih ovih godina mogle biti ogromne. Iako, napominju, stečajnom dužniku proglašenjem stečaja one prestaju da se računaju.
„Stav Beograd projekta je da on ne sme da odgovara više od glavnog dužnika PIK Bečej. Odgovornost treba da bude jednaka odgovornosti koja je utvrđena u stečajnom postupku. S obzirom na to da nekretninu nameravaju da prodaju, postoji bojazan da će se naplatiti u većem iznosu“, zaključuje Piščević.
NBS: Zavisi od okolnosti
Da li poverioci mogu da ostanu dosledni u aktiviranju hipoteke i pored volje dužnika da izmiri obaveze, pitali smo Narodnu banku Srbije.
„Pitanje prihvatanja izmirenja dužnikove obaveze od strane poverioca regulisano je Zakonom o obligacionim odnosima“, odgovaraju u NBS. „Polazeći od jednog od osnovnih načela ovog zakona, strane u obligacionom odnosu dužne su da izvrše svoju obavezu i odgovorne su za njeno ispunjenje. Iz odredaba ovog zakona proizilazi da je dužnik dužan da izmiri svoju obavezu, a da je poverilac dužan da primi ispunjenje dospele obaveze“.
Zakonom je propisano da poverilac dolazi u docnju ako bez osnovanog razloga odbije da primi ispunjenje ili ga svojim ponašanjem spreči.
„Međutim, poverilac ne dolazi u docnju ako dokaže da u vreme ponude ispunjenja, ili u vreme određeno za ispunjenje, dužnik nije bio u mogućnosti da svoju obavezu ispuni. Imajući u vidu navedeno, prilikom ocene postojanja obaveze prijema ispunjenja na strani poverioca, potrebno je uzeti u obzir okolnosti svakog konkretnog slučaja. Polazeći od odredaba ugovora kojim su definisani njihovi odnosi“, ističu u NBS.
Obaveze ostaju iste
Kada je reč o obaveštenju o stanju duga, odgovor bi ukratko bio – banka, a kasnije i novi poverilac, dužni su da obezbede te informacije.
„Banka je dužna da klijentu, na njegov zahtev, obezbedi informacije o stanju njegovog kredita. Kao i druge informacije iz poslovnog odnosa klijenta i banke“, kaže NBS.
Sa ustupanjem potraživanja novi poverilac stiče i sva druga prava – naplate, hipoteke, zaloge…
„U skladu sa odredbama ovog zakona, za prenos potraživanja nije potreban pristanak dužnika, ali je ustupilac dužan obavestiti dužnika o izvršenom ustupanju“, napominje NBS.
Novi poverilac prema dužniku ima ista prava, ali i obaveze kao i banka.
„Sa druge strane, dužnik može istaći novom poveriocu, pored prigovora koje ima prema njemu i one prigovore koje je mogao istaći banci do časa kad je saznao za ustupanje. To podrazumeva i pravo dužnika na informaciju o stanju duga, kako bi isti izmirio“, kaže NBS.
Obavezna opomena i rok
NBS objašnjava i koja prava dužnik ima u slučaju aktiviranja hipoteke. Napominje da poverilac, radi naplate potraživanja, može da „aktivira“ hipoteku u vansudskom postupku namirenja.
„U skladu sa Zakonom o hipoteci, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti, hipotekarni poverilac je dužan da dostavi propisane opomene u pismenoj formi dužniku i vlasniku hipotekovane nepokretnosti. U njoj daje rok u kome dužnik mora da isplati dug da bi izbegao prodaju nepokretnosti. I dužnik ga može izmiriti do zakonom utvrđenog roka. U skladu sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju, u eventualnom izvršnom postupku, koji bi poverilac pokrenuo radi naplate potraživanja prodajom nepokretnosti, dužniku se omogućava da zaštiti svoja prava“, naglašava NBS.
Inače, banka potraživanja od građana može da ustupi samo drugim bankama. Zakon ne omogućava da njihove dugove ustupi kompanijama koje se bave naplatom potraživanja.
Potraživanje od pravnog lica, preduzetnika i poljoprivrednika, pod određenim uslovima (dospela, odnosno problematična potraživanja), može ustupiti i drugom pravnom licu.
Izvor: Forbes
Foto: Pixabay