Nakon novogodišnjih praznika po pravilu stiže otrežnjenje u vidu poskupljenja. O tome da li će i koliko poskupeti roba i usluge odlućuje tržište, ali cene velikog broj usluga, posebno komunalnih, određuje država, a januar je vreme kada se po običaju one usklađuju.
Ipak, Uredba o ograničenju marži koja je stupila na snagu 1. septembra 2025. godine i koja je dobrim delom oborila inflaciju na ispod tri odsto, ima rok trajanja od šest meseci. Ostaje da se vidi šta će se dešavati sa cenama kada na kraju februara ona prestane da važi, osim ako Vlada ne odluči da je produži.
Za decembar 2025. godine očekuje se da će međugodišnja inflacija iznositi oko tri odsto, dok Narodna banka Srbije procenjuje da će inflacija krajem 2026. godine biti oko četiri odsto.
Što se tiče komunalija, odlukom Nadzornog odbora JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“, na koju je saglasnost dao gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, cena isporučene vode i odvođenja otpadnih voda biće povećana za 9,5 odsto, sa primenom od 1. januara 2026. godine.. Kao razlozi za poskupljenje navedeni su rast troškova električne energije, poskupljenje sirovina i materijala, kao i povećanje minimalne cene rada. Nakon korekcije, prosečan račun za tročlano domaćinstvo u Beogradu biće veći za oko 190 dinara mesečno.
Sličan trend beleži se i u drugim gradovima. U Zrenjaninu će, od 1. januara, kubik vode iz gradskog vodovoda umesto dosadašnjih 29,36 dinara iznositi 129 dinara bez PDV-a, što je odluka usvojena na sednici Skupštine grada sredinom decembra.
Kada je reč o troškovima energije, od 1. oktobra 2025. godine došlo je do poskupljenja električne energije od 6,6 odsto. Nešto slično očekuje se i naredne godine. Aranžman Srbije sa MMF-om predviđa novo prilagođavanje cena struje najkasnije od 1. oktobra 2026. godine. Osim poskupljenja kilovat časa, smanjena je i granica za ulazak u najskuplju, crvenu zonu sa 1.600 na 1.200 kilovatsati mesečno. Otuda je zvanilna statistika uhvatila prosečno poskupljenje struje od 9,6 odsto o novembra.
Izvor: Danas
Foto: Pixabay