Nekada je Instagram bio mesto na kom smo delili slike hrane iz restorana, nogu sa plaže i mogli da pronađemo brze trikove za čišćenje kuće, recepte za tri minute i poneku životnu mudrost ili citat.
Danas je priča potpuno drugačija: više od polovine Amerikanaca povremeno koristi društvene mreže kao izvor zdravstvenih informacija, često pre nego što se obrati lekaru ili relevantnom portalu. To je, praktično, postao “uslovni refleks”: osetiš simptome, uđeš naTikTok, pokupiš savet i pogledaš da li je neko koga znaš ili neka slavna ličnost već “prošla kroz to”.
Da zdravstveni sadržaj dobija ogromnu pažnju pokazuje i to što preko 70 odsto mladih u SAD prati barem jednog health influensera, dok skoro polovina kupuje proizvode isključivo na osnovu njihovih preporuka.
Ovaj trend se preliva i na druge zemlje pa tako istraživanja iz Austrije pokazuju da više od 80 odsto mladih od 15 do 25 godina redovno prati zdravstvene influensere, a sličan je i procenat onih koji su već kupili lekove ili samodijagnostičke testove samo zato što su ih videli na mrežama. Najzanimljiviji deo je da se čak 77 odsto te grupe pre prvo obrati influenseru nego lekaru.
To otvara pitanje: da li je oslanjanje na zdravstvene influensere nužno loše?
U principu, svaka informacija koja pomaže da se ljudi edukuju ili prepoznaju simptome na vreme je vredna. Problem nastaje kada se veoma kompleksne teme svode na kratke i emocionalno nabijene sadržaje (što ih čini viralnim i “klikabilnim”), često bez konteksta i bez ikakve stručne podloge. Ono što lekari i zdravstveni radnici uče godinama, influenseri neretko pokušavaju da objasne u formatu od 30 sekundi.
Takav format može da probudi interesovanje, ali nikako ne može da zameni stručnu procenu. U stvarnosti, veliki deo onoga što se predstavlja kao “zdravstveni savet” najčešće se zasniva samo na ličnom iskustvu osobe koja snima video. Iako je iskustvo pacijenata važno i može biti veoma dragoceno, ono ne može biti zamena za medicinsko znanje, posebno u situacijama kada je potrebno razumeti čitav spektar fizičkih i psihičkih simptoma, kao i njihov razvoj kroz vreme.
Kod nekih influensera javlja se i snažna lična pristrasnost, što je razumljivo, što može biti opasno za ljude koji tek pokušavaju da razumeju šta se dešava u njihovom telu. Zabeleženi su i slučajevi u kojima su pojedinci promovisali potpuno neregulisane ili opasne “lekove”, oslanjajući se isključivo na lično uverenje.
Dodatno zabrinjava podatak da oko 60 odsto ili više ukupnih marketinških budžeta farmaceutskih kompanija ide na digitalne kanale, a mnogi od tih digitalnih oglasa obuhvataju društvene mreže i influenser marketing jer se angažovanje pacijenata i potrošača u onlajn okruženju smatra ključnim delom strategije rasta.
Za ovakav odnos prema zdravlju i informisanju, velika odgovornost leži i na samim zdravstvenim sistema država. Nakon pandemije, u mnogim zemljama, uključujući SAD i Veliku Britaniju, prosečno čekanje na pregled kod izabranog lekara traje i do dvadesetak dana. Ljudi se osećaju odbačeno, nedovoljno saslušano i nervozno zbog simptoma koje ne razumeju. U takvom okruženju, sasvim je prirodno da se okreću mrežama, i traže podršku. Priče, iskustva i osećaj da “nisam jedina osoba kojoj se ovo dešava” često zaista znaju da budu prva tačka rasterećenja. Međutim, ta vrsta emocionalne povezanosti lako može da zamagli granicu između podrške i samodijagnostikovanja.
Posebno zanimljiv i danas veoma aktuelan segment ovog fenomena odnosi se na psihologe i terapeute na društvenim mrežama. Sa jedne strane, njihova prisutnost pomaže da se teme mentalnog zdravlja normalizuju i učine dostupnijim ljudima koji nikada ranije ne bi razmišljali o odlasku na terapiju. Sa druge strane, postoji sve izraženija zabrinutost zbog “terapeuta” koji to zapravo nisu. Internet je pun profila koji se predstavljaju kao stručnjaci, iako iza sebe nemaju nikakvo relevantno obrazovanje, licencu ili superviziju. Ti kreatori često banalizuju ozbiljna stanja, svode kompleksne poremećaje na kratke savete ili ih emocionalno dramatizuju tako da publika stekne utisak da ima dijagnozu koju zapravo nema.
Stručnjaci upozoravaju da je jedna od najvećih opasnosti to što se sa mentalnim zdravljem ne sme igrati, jer pogrešan savet može dovesti do pogoršanja simptoma, a ponekad i do ozbiljnog rizika za osobu koja ga prati. Pored toga, uočena je i zabrinjavajuća praksa u kojoj pojedini “onlajn terapeuti” dele lične priče svojih klijenata, a čak i kada ne odaju nijednu informaciju koja bi pomogla identifikaciji, ipak se postavlja pitanje etike i granica profesionalnosti.
Još jedna od “ranjivih grupa” koja lako upada u zamke raznoraznih, uglavnom samopromovisanih, eksperata su trudnice, mlade majke i parovi koji prolaze kroz borbu za potomstvo.
Na društvenim mrežama sve više nalazimo influensere koji dele savete o trudnoći, ishrani trudnica, dojenju ili vođenju dece, često prikazujući iskustva kao univerzalnu istinu. Problem nastaje kada se lična iskustva predstavljaju kao naučno zasnovani saveti, a roditelji i buduće majke se oslanjaju na informacije koje nisu proverene ili nisu prilagođene individualnim okolnostima. Na primer, saveti o suplementima, restrikcijama u ishrani ili tehnikama dojenja koji zvuče jednostavno i prirodno u Instagram videu ili TikTok klipu mogu biti potpuno neadekvatni ili čak štetni za bebu i majku, posebno ako osoba koja ih deli nema nikakve medicinske ili nutricionističke kvalifikacije.
Studije pokazuju da veliki broj roditelja pretražuje društvene mreže kako bi dobio savete o ishrani i dojenju, a između 20 i 30 odsto roditelja priznaje da je zbog toga promenilo način dojenja ili uvođenja hrane, što jasno pokazuje koliko takvi sadržaji mogu uticati na stvarni život.
Još jedan problem je emocionalni pritisak i osećaj neuspeha koji se stvara kada majke upoređuju svoj život sa savršenim feed-om influensera. Ljudi često prikazuju samo lepe, uredne i Insta-friendly trenutke: beba koja mirno spava, obroci koji izgledaju kao iz restorana sa Mišelinovom zvezdicom i trudnoća bez ikakvih tegoba i ograničenja- što je daleko od realnosti većine roditelja. To može povećati osećaj stresa, anksioznosti ili krivice kod žena, posebno kod onih koje već imaju izazove sa trudnoćom, dojenjem ili spavanjem bebe.
Na kraju, ono što društvene mreže i influenseri pokazuju jeste koliko je ljudska potreba za informacijom i povezanošću snažna i neumoljiva. U svetu u kojem su sadržaji prilagođeni da hvataju pažnju za samo nekoliko sekundi, lako je zaboraviti da zdravlje, mentalno stanje i roditeljstvo nisu instant rešenja ni viralni trendovi. Naša odgovornost, i kao roditelja, i kao pacijenata, i kao pojedinaca koji traže podršku, jeste da pronađemo balans između inspiracije koju pružaju onlajn zajednice i stručnosti koju nude profesionalci.
Izvor: Bonitet.com
Foto: Pixabay