Naučnici razlikuju aktivno i pasivno sedenje i otkrivaju da mentalno angažujuće aktivnosti mogu imati zaštitni efekat na mozak.
Dugotrajno sedenje već se dugo povezuje s lošijim fizičkim i mentalnim zdravljem. Međutim, nova naučna istraživanja ukazuju na to da nije svaka sedeća aktivnost jednako štetna, prenosi Ordinacija.hr.
Postoji vrsta sedenja koja bi čak mogla imati pozitivan uticaj na zdravlje mozga i očuvanje kognitivnih sposobnosti.
Sistemski pregled čak 85 naučnih studija pokazao je jasnu razliku između tzv. aktivnog sedenja, poput čitanja, igranja karata ili rada na računaru, i pasivnog sedenja, kao što je gledanje televizije. Dok pasivne aktivnosti češće imaju negativan uticaj, aktivno sedenje pokazuje potencijalne koristi za mozak.
Razlog za to verovatno leži u činjenici da aktivno sedenje uključuje mentalni angažman i podstiče moždanu aktivnost, dok pasivno sedenje osobu stavlja u ulogu posmatrača – i fizički i kognitivno.
Male svakodnevne odluke mogu imati veliki uticaj
– Dosadašnja istraživanja pokazala su povezanost ukupnog vremena provedenog sedeći sa zdravljem mozga. Međutim, sedenje se često posmatra kao jedinstvena kategorija, bez uzimanja u obzir vrste aktivnosti – objašnjava za ScienceAlert Pol Gardiner, istraživač javnog zdravlja sa Univerziteta Kvinslend u Australiji.
S obzirom na to da većina ljudi svakodnevno provodi mnogo sati sedeći, izuzetno je važno čime se u tom periodu bave.
Ovi rezultati pokazuju da male, svakodnevne odluke, poput toga da li ćemo čitati ili gledati televiziju, mogu imati dugoročan uticaj na zdravlje mozga, naročito s godinama.
Mentalna stimulacija važna je uz telesnu aktivnost
Iako je redovna telesna aktivnost i dalje ključna za očuvanje kognitivnog zdravlja, naučnici ističu da je važno i „vežbati“ mozak. To ne znači nužno da pritom moramo biti fizički aktivni – mentalna stimulacija može se postići i tokom sedenja.
Analiza brojnih studija pokazala je da su aktivnosti aktivnog sedenja, poput čitanja, igranja kartaških igara i korišćenja računara, uglavnom bile pozitivno povezane s kognitivnim zdravljem. Konkretno, povezivale su se s boljim izvršnim funkcijama, epizodičnim pamćenjem i radnom memorijom.
Pasivno sedenje i povećan rizik od demencije
Suprotno tome, pasivno sedenje – naročito dugotrajno gledanje televizije – najčešće je bilo povezano s negativnim kognitivnim ishodima, uključujući i povećan rizik od razvoja demencije.
Iako su zabeleženi efekti bili relativno mali, bili su statistički značajni. Autori istraživanja smatraju da bi njihovi rezultati mogli doprineti razvoju preciznijih i realnijih zdravstvenih preporuka.
Na primer, buduće smernice trebalo bi jasnije da razlikuju pasivne i aktivne sedeće aktivnosti, prepoznaju razliku između gledanja televizije i aktivnog korišćenja računara, kao i da podstiču ljude na povremene kratke pauze radi razgibavanja tela i dodatne stimulacije mozga.
Fokus na „sedite pametnije“
Važno je i to što se ovaj pregled fokusirao na uobičajene sedeće aktivnosti u svakodnevnim, prirodnim uslovima, a ne na strukturisane programe osmišljene isključivo za poboljšanje moždanih funkcija. Upravo zbog toga rezultati imaju veliku praktičnu vrednost za svakodnevni život.
– Zdravstveni saveti mogli bi se pomeriti s opšte poruke „sedite manje“ ka podsticanju mentalno angažovanijih aktivnosti dok sedimo. Takav pristup mogao bi pomoći ljudima da lakše uvedu realne promene koje dugoročno podržavaju zdravlje mozga i potencijalno smanjuju rizik od demencije – zaključuje Gardiner.
Istraživanje je objavljeno u naučnom časopisu Journal of Alzheimer’s Disease.
Izvor: N1
Foto: Pixabay