Nafta protiv retkih metala: Šta će oblikovati budućnost globalne ekonomije?

Nafta je oblikovala protekli vek, ali rijetki metali mogli bi odrediti naredni. Kako se ekonomije elektrifikuju, a veštačka inteligencija prodire u svaki sloj industrije, kontrola nad kritičnim sirovinama postaje novo izvorište globalne moći.

Nafta je tokom većeg dela 20. veka bila kičma svetske ekonomije. Pokretala je fabrike, saobraćaj i trgovinu, i presudno uticala na to koje su zemlje bogatile, a koje ostajale zavisne. Kontrola tokova sirove nafte često se pretvarala u uticaj nad inflacijom, industrijskom proizvodnjom, pa čak i ishodima ratova.

Taj uticaj nije nestao. Cene nafte i dalje mogu uzdrmati ekonomije: nagli skok brzo se preliva u inflaciju, komplikuje odluke centralnih banaka i opterećuje javne finansije. Energetska bezbednost ostaje stalna briga vlada, posebno u periodima geopolitičkih tenzija.

Ipak, temelji globalne moći se menjaju. Kako se ekonomije elektrifikuju i digitalne tehnologije šire kroz cele lance proizvodnje, u fokus dolazi drugačija vrsta resursa.

„Bliski istok ima naftu. Kina ima retke metale“, rekao je Deng Xiaoping još osamdesetih. Danas ta rečenica zvuči gotovo proročki.

Uloga nafte daleko je od završene. Globalna potrošnja i dalje premašuje 100 miliona barela dnevno, a većina prognoza ukazuje da će potražnja ostati snažna i tokom 2030-ih, iako energetska tranzicija napreduje neujednačeno.

Naftna tržišta su izgrađena za obim i fleksibilnost: sirova nafta se transportuje okeanima, skladišti u strateškim rezervama i trguje preko dubokih, likvidnih berzi. Kada dođe do poremećaja u snabdevanju, sistem se obično prilagodi – ponekad bolno, ali često brzo.

Retki zemni elementi imaju sasvim drugačiju poziciju. Oni se ne sagorijevaju za energiju niti se njima trguje u masovnim dnevnim količinama. Umesto toga, „ugrađeni“ su duboko u tehnologije koje nose elektrifikaciju, automatizaciju i digitalnu infrastrukturu.

Permanentni magneti od retkih metala ključni su za elektromotore u električnim vozilima, vetroturbine, robotiku, vazduhoplovstvo i naprednu vojnu opremu. Sve su važniji i za data-centre i infrastrukturu povezanu s AI-jem.

Na konferenciji Rare Earth Mines, Magnets & Motors u Torontu, u oktobru 2025, analitičar za robe iz Bank of America Lawson Winder iznio je razmere promene.

Podaci banke ukazuju da bi globalna potražnja za neodimijumskim magnetima mogla rasti oko 9% godišnje (CAGR) do 2035. godine. Električna putnička vozila mogla bi generisati rast od oko 11% godišnje, dok bi robotika mogla skočiti i do 29%.

U SAD-u su projekcije još strmije: potražnja za magnetima mogla bi porasti pet puta do 2035, što je oko 18% godišnjeg rasta. U Evropi se očekuje oko 2,5 puta veća potražnja u istom periodu.

Za poređenje, globalni rast potražnje za naftom u istom horizontu procenjuje se na znatno ispod 1% godišnje.

Dok potražnja za retkim metalima snažno raste, Evropa gotovo da nema domaće kapacitete za rudarstvo i preradu. Očekuje se trajni manjak, s deficitima koji se produbljuju kako potražnja raste s već visokog nivoa.

Kina učestvuje sa oko 90% u proizvodnji oksida retkih metala poput neodimijuma i praseodimijuma, gotovo u potpunosti dominira teškim retkim metalima (disprozijum, terbijum), i drži oko 89% ukupne proizvodnje retkih magneta.

Kada je riječ o preradi, procene pokazuju da Kina kontroliše oko 87% globalnih kapaciteta za pretvaranje rude u separisane proizvode koje industrija može koristiti. Drži i oko 49% svetskih rezervi oksida retkih metala, uz približno 69% globalne proizvodnje neseparisanog materijala.

Zato retki metali stvaraju strukturnu ranjivost. Ovo nije klasično robno tržište, već proizvodni sistem u kojem su razmera, znanje i vertikalna integracija važniji od same geologije. Pravo usko grlo nalazi se u preradi, rafinaciji i proizvodnji magneta – fazama koje su tehnički složene, ekološki zahtevne i kapitalno intenzivne.

Kineske izvozne kontrole uvedene u aprilu 2025. to su učinile očiglednim: licence i prijave krajnje namene sada su obavezne za više srednjih i teških retkih metala.

Za Jordija Visssera iz 22V Research-a, retki metali su dio šire priče o izgradnji „fizičkog AI-ja“. AI nije samo softver i data-centri; on podrazumeva robote, senzore, motore, baterije i energetske sisteme.

Ta tranzicija zahteva retke metale za permanentne magnete u robotskim aktuatorima i EV motorima, litijum i napredne baterijske materijale za prenosive AI sisteme i skladištenje energije, kao i prerađene materijale poput rafinisanog grafita i kobalta – gde Zapad gotovo da nema kapacitete.

Ključni problem je vreme: čak i dok SAD i Evropa ubrzano grade AI infrastrukturu, ostaju strukturno zavisne od kineskih kapaciteta prerade. To je strateška ranjivost koju nije moguće zatvoriti tempom kojim tehnologija napreduje.

Uprkos globalnoj trci ka dekarbonizaciji, nafta ostaje nezamenjiva – njena cena i dalje oblikuje inflaciona očekivanja i trgovinske bilanse. Ali u industrijskoj eri automatizacije, elektrifikacije i AI-ja, retki metali sve češće određuju šta se može izgraditi – i ko to može izgraditi.

Ovo otvara ogromne prilike za proizvođače, ali i ozbiljne izazove za vlade i industriju koje nastoje da obezbede lance snabdevanja. Dominacija više ne znači kontrolu nad gorivom, već nad uskim grlima.

Nafta pokreće sadašnjost. Retki metali sve više odlučuju ko gradi budućnost.