U Sesalačkoj pećini kod Sokobanje domaći naučnici otkrili su novu vrstu gljive i nazvali je Gamsia batmanii po stripskom superheroju.
Kako piše portal Klima101, Betmen nije bio slučajan izbor budući da je mikrogljiva izolovana sa tela slepog miša. Pronašli su je naučnici sa Biološkog fakulteta, Univerziteta u Beogradu predvođeni dr Željkom Savkovićem, a njihov rad objavljen je 3. januara u međunarodnom naučnom časopisu Microbiology Research.
Ovo otkriće je značajno jer je Gamsia batmanii organizam nevidljiv golim okom koji se bitno razlikuje od pečuraka sa kojima se najčešće susrećemo u šumi ili u kuhinji.
„Iako na ćelijskom nivou imaju sličnu građu, razlika je pre svega u veličini”, objašnjava dr Savković. „Gljive koje možemo ubrati rukom nazivaju se makrogljive ili makromicete, dok se mikrogljive, odnosno mikromicete, obično ne mogu videti bez mikroskopa.”
Zašto se naučnici bave mikrogljivama?
Mada su neupadljivi, ovi minijaturni pripadnici carstva gljiva daleko su brojniji od makrogljiva – kako po broju vrsta, tako i po broju jedinki. A upravo zbog mikroskopskih dimenzija, njihovo otkrivanje i proučavanje predstavlja poseban naučni izazov.
„Samo oko 10% svih gljiva čine pečurke, dok ogromnu većinu predstavljaju mikrogljive”, kaže dr Savković sa Biološkog fakulteta. „Njihov biodiverzitet je i dalje slabo poznat, a mnoge vrste je teško izolovati u laboratoriji jer zahtevaju specifične uslove gajenja. Uprkos izazovima, zbog njihovog značaja za prirodu i društvo, naučnici ulažu velike napore da otkriju što više vrsta mikrogljiva, a doprinos dolazi i sa našeg fakulteta.”
Međutim, ne samo da Gamsia batmanii dolazi iz nedovoljno istraženog sveta mikrogljiva, već i iz nedovoljno istraženih ekosistema – iz pećinske tame.
Kako je otkrivena Gamsia batmanii?
Put od slepog miša do objave novog mikroorganizma u međunarodnom časopisu podrazumevao je nekoliko faza: terenska istraživanja, laboratorijski rad, kompleksne analize DNK, proveru baza sa već imenovanim vrstama…
Prema rečima dr Željka Savkovića, sve je zapravo počelo još 2024. Tada je tim sa Biološkog fakulteta koji se bavi ekologijom životinja – naučna saradnica dr Jelena Burazerović, master biološkinja Marija Jovanović i doktorantkinja Sara Arsenijević – otišao u Sesalačku pećinu u cilju ispitivanja tamošnje populacije slepih miševa.
„Kao tim koji se bavi mikroorganizmima, mi smo došli na ideju da uzmemo briseve sa kože slepih miševa kako bismo videli koji mikroorganizmi žive na njima”, otkriva naš sagovornik. „U laboratoriji smo izolovali prikupljene mikroorganizme, zasejali ih na posebnim mikrobiološkim podlogama i odgajili na temperaturi od 4 °C, imitirajući hladne uslove unutar pećine. Negde u julu 2025, u velikom broju izolovanih mikroorganizama otkrili smo i kolonije ove nove vrste, Gamsia batmanii.”
„Međutim čak i pomoću mikroskopa mnogo je teško do detalja utvrditi koja je vrsta u pitanju”, ističe dr Željko Savković, dodajući da se zbog toga moraju vršiti tzv. molekularne analize. To znači da DNK svakog organizma mora da se izoluje i sekvencira.
„Tek kada dobijemo dovoljno informativne sekvence određenog gena, utvrđuje se da li određena vrsta postoji u bazi podataka. Ako ne postoji nijedan sličan podatak o tom genu u bazi podataka, onda verovatno govorimo o novoj vrsti. Naravno, ta vrsta većinom mora da bude različita od drugih vrsta i pod mikroskopom, ali to kod mikroorganizama nije uvek slučaj.”
Nova gljiva verovatno nije patogen
Iako su prethodnih godina ali i poslednjih dana slepi miševi uglavnom vezivani za loše vesti, srpski naučnici misle da ova gljiva verovatno nije patogen.
Prma njihovim rečima u pećinskim staništima gljive mogu da imaju različite uloge: mogu da budu razlagači i da doprinose kruženju materije, da budu hrana drugim vrstama, da žive u simbiozi sa nekim organizmima ili pak da budu patogeni različitih životinja.
A šta je od toga Gamsia batmanii? Kako navodi dr Željko Savković, za sada se ne zna koja je ekološka funkcija ove mikrogljive jer su za to su potrebne opsežnije studije.
„Ipak, s obzirom na to da može da raste na niskim temperaturama, oko 4 °C, ali ne može da raste na 37 °C što je telesna temperatura slepog miša, pretpostavljamo da nije u pitanju patogen. Ili je posredi prelazna vrsta, tzv. tranzijent, ili je u nekom simbiotičkom odnosu sa slepim mišem, ili se sasvim slučajno tu zatekla… To trenutno ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo.”
Izvor: Klima101
Foto: Cristiandel76, Pixabay