Vegetacioni period, tokom kog biljke rastu i razvijaju se, počinje ranije i traje duže nego pre nekoliko decenija, što predstavlja izazov za naš poljoprivredni sektor.
U Srbiji su nizijski predeli najugroženiji, a brdsko-planinski ekosistemi po termičkim karakteristikama sada liče na nekadašnje nizije, piše za portal Klima101 dr Nikola Milentijević sa Univerziteta u Prištini.
Milentijević je jedan od autora studije “Dugoročno praćenje karakteristika vegetacione sezone i toplotnog stresa u Srbiji” koja je poredila dva tridesetogodišnja perioda: 1961-1990. i 1991-2020. i pokazala da vegetacioni period sada počinje ranije, traje duže i “znatno je više toplotno opterećen”.
Zašto su važni temperaturni pragovi od 5, 10 i 15 °C?
Temperaturni pragovi od 5, 10 i 15 °C predstavljaju biološki utemeljene granice koje označavaju ključne faze razvoja biljaka.
Prag temperature od 5 °C vezan je za početak vegetacione aktivnosti i izlazak biljaka iz zimskog mirovanja, onaj od 10 °C označava uslove neophodne za intenzivan rast većine ratarskih kultura, a prag od 15 °C karakteriše razvoj termofilnih biljaka, ali istovremeno predstavlja i granicu nakon koje se rizik od toplotnog stresa naglo povećava.
Naravno, prelazak temperaturnog praga ne podrazumeva samo jednokratan porast dnevne temperature iznad određene vrednosti, već se utvrđuje na različite načine u zavisnosti od cilja analize — na primer, kroz broj uzastopnih dana sa srednjom temperaturom iznad praga, ili putem suma temperatura iznad definisane granične vrednosti. Praćenjem ovih pragova može se precizno utvrditi trajanje vegetacionog perioda.
Promene u vremenu dostizanja ovih pragova znače da se čitav biljni ciklus u hronološkom smislu pomera, što ima direktne posledice po planiranje i upravljanje poljoprivrednom proizvodnjom.
Koliko je Srbija zapravo otoplila?
Istraživanje je pokazalo da se ova tri temperaturna praga danas dostižu nekoliko dana ranije u toku godine u odnosu na posmatrani period iz 20. veka: 7,8 dana ranije za prag od 5 °C, zatim 4,4 dana za prag od 10 °C i čak 8,7 dana za temperaturni prag od 15 °C. Zato se navodi da širom Srbije vegetacioni period počinje ranije.
Ali prosek na nivou države ne nudi nam čitavu sliku. Iako su promene u periodu rasta i razvoja biljaka registrovane širom države, njihov intenzitet pokazuje jasnu prostornu diferencijaciju.
Naime, u brdsko-planinskim oblastima, najveća promena je snažno produženje perioda sa temperaturama iznad 15°C, gde visokoplaninski ekosistemi sada imaju termičke odlike karakteristične za nizijske uslove.
Najizraženije promene zabeležene su pak u nizijskim i istočnim delovima Srbije (Zaječar, Negotin), u Pomoravlju, delovima južne Srbije (Niš, Leskovac, Vranje), kao i u većim urbanim centrima poput Beograda, gde je značajan faktor efekat tzv. urbanog ostrva toplote. U ovim oblastima, koje predstavljaju značajne poljoprivredne rejone, identifikovan je i najizraženiji rast indeksa toplotnog stresa, što ih čini posebno važnim za buduće projekte prilagođavanja.
Šta je indeks toplotnog stresa i šta on govori o stanju poljoprivrede?
Indeks toplotnog stresa (Heat Stress Index, HSI) je značajan indikator koji povezuje klimatske promene sa njihovim direktnim biološkim i poljoprivrednim posledicama. Ovaj pojam ne odnosi se samo na pojavu visokih temperatura, već na njihovo trajanje i učestalost u periodima kada su biljke u aktivnim fazama rasta, cvetanja i formiranja prinosa (tzv. fenološkim fazama razvoja).
Kada temperature tokom dužeg perioda prelaze fiziološke granice tolerancije biljaka, dolazi do smanjenja efikasnosti fotosinteze, poremećaja u cvetanju i oplodnji, ubrzanog starenja biljaka i povećane potrebe za vodom, što direktno utiče na stabilnost i visinu prinosa.
Kako pokazuje novo istraživanje, najviše vrednosti indeksa HSI su na području istoka i jugoistoka Srbije (Leskovačka, Niška i Vranjska kotlina), Timočke krajine (Zaječar, Negotin), Velikog Pomoravlja (Ćuprija). Najmanje vrednosti su zabeležene na planinskim stanicama jugozapada Srbije (Zlatibor, Sjenica) i u Podrinju (Loznica).
Za poljoprivredu u Srbiji ove promene imaju dvostruki efekat. Sa jedne strane, produženje vegetacione sezone i povećana akumulacija toplote mogu omogućiti raniju setvu, potencijalno veći prinos i uvođenje novih kultura.
Međutim, sve izraženiji klimatski ekstremi – kasni prolećni mrazevi, letnje suše, učestaliji i duži toplotni talasi kao i povećanje brojnosti štetočina – često redukuju ili u potpunosti eliminišu navedene prednosti.
Posebno su osetljive ratarske kulture, kao i voćarstvo i vinogradarstvo, jer su faze cvetanja i oplodnje izrazito osetljive na visoke temperature, naročito u područjima sa ograničenim mogućnostima navodnjavanja.
Rešenje je prilagođavanje poljoprivrede novim uslovima
Prvi i najvažniji pravac adaptacije odnosi se na usklađivanje poljoprivrednog kalendara sa novim klimatskim uslovima.
Temperaturni pragovi od 5 i 10°C dostignuti su ranije, što otvara mogućnost za pomeranje rokova setve i sadnje, ali i upozorava na rizike – raniji početak vegetacije ne znači nužno stabilnije uslove, jer kasni mrazevi i dalje mogu da se jave.
Drugi ključni aspekt adaptacije tiče se upravljanja toplotnim stresom tokom leta. Zapravo, letnji deo vegetacione sezone sve češće će predstavljati ograničavajući faktor, a ne resurs.
Adaptacija u tom kontekstu podrazumeva izbor kultura i sorti koje su otpornije na visoke temperature, ali i promenu strukture proizvodnje u najugroženijim oblastima. U nizijama, gde je toplotni stres najizraženiji, biće sve teže održavati stabilne prinose kultura koje su osetljive na visoke temperature u fazi cvetanja i formiranja plodova.
Treći pravac adaptacije odnosi se na prostornu diferencijaciju poljoprivrede. Nizije se suočavaju sa ekstremima i toplotnim stresom, dok planinski predeli dobijaju dužu i topliju vegetacionu sezonu bez ekstremnog porasta letnjih temperatura. To znači da se poljoprivredni potencijal prostora menja: oblasti koje su nekada bile ograničene kratkom sezonom danas postaju pogodnije za određene kulture, dok tradicionalne poljoprivredne zone gube deo svoje klimatske stabilnosti.
Adaptacija, u tom smislu, podrazumeva i strateško premeštanje ili diverzifikaciju proizvodnje u skladu sa novim termičkim uslovima.
Ceo tekst možete pročitati na Klima101
Foto: Nature_Design, Pixabay