Finansijska kuća Coface predviđa da će ove godine globalni privredni rast dostići 2,6%, što je mali pad u odnosu na 2,8% iz 2025. godine.
U svom izveštaju Coface navodi da su prošle godine kompanije pokazale da mogu da se nose sa raznim izazovima, i da će im ta sposobnost dobro doći u 2026. koja je počela u uslovima velike neizvesnosti i brojnih rizika.
Naime, geopolitički rizici su se materijalizovali, što su pokazali nedavni događaji u Latinskoj Americi, Iranu i na Grenlandu. Pojavili su se i finansijski rizici zbog visokih nivoa duga i precenjenih vrednosti imovine, u okruženju trajno povišenih kamatnih stopa. Makroekonomski rizici su ostali izraženi usled nepredvidive ekonomske politike SAD i stalne pretnje od novih trgovinskih sukoba, u kontekstu sve jače međunarodne konkurencije i slabljenja globalne saradnje. Na to treba dodati i društvene i političke rizike koji se ispoljavaju kroz duboko ukorenjeno nezadovoljstvo koje raste u sve većem delu populacije, naročito u Evropi. Pored toga, prisutni su i sve izraženiji zdravstveni i klimatski rizici.
Globalni rast usporava, ali ostaje stabilan
Globalni ekonomski izgledi su i dalje neujednačeni. U SAD je projekcija rasta od 2,2% podržana solidnom potrošnjom uprkos značajnom porastu bankrotstava u drugoj polovini 2025. (15%). U evrozoni se očekuje da će aktivnost dostići oko 1% podstaknuta oporavkom Nemačke nakon velikog investicionog plana, dok bi Francuska – potisnuta javnim deficitom koji se tvrdoglavo drži iznad 5% BDP-a – trebalo da se stabilizuje na oko 0,9%. Centralna Evropa je pokazala mnogo snažniju dinamiku, predvođena Poljskom (3,8%).
S druge strane, rast Kine će se usporiti na 4,4% dok će učinak Jugoistočne Azije biti neujednačen. Nasuprot tome, Indija je potvrdila svoju ulogu globalnog motora rasta, podržanog snažnom domaćom potražnjom i proaktivnim javnim politikama, sa prognozom rasta od 6,1%.
Trgovina prkosi očekivanjima
Uprkos zabrinutostima izazvanim američkim carinskim merama, globalna trgovina je u 2025. godini iznenadila mnoge, ostvarivši rast obima trgovine od 3,9%, podstaknut snažnim uvozom SAD i povećanjem američkih carinskih dažbina koje su se na kraju pokazale nižim nego što se u početku strahovalo.
Efektivna prosečna carinska stopa iznosila je 9,4% u novembru, u poređenju sa očekivanih 36% na vrhuncu tenzija sa Kinom.
Vijetnam je bio jedan od najvećih dobitnika reorganizacije lanaca snabdevanja (43% američkog uvoza od januara do novembra 2025. godine), dok je Evropa stabilizovala svoju spoljnu trgovinu. Za 2026. godinu očekuje se postepeno usporavanje, uz pad vozarina usled prekomernih kapaciteta i mogućeg ponovnog otvaranja tradicionalnih pomorskih ruta.
Zemlje kojima je unapređen kreditni rejting
Čile (A4 → A3): rastuće investicije u bakar i energetiku, uz podršku stabilizovanog institucionalnog okruženja.
Poljska (A4 → A3): snažan investicioni zamah zahvaljujući fondovima EU i trajno snažnoj potrošnji domaćinstava. Švedska (A3 → A2): otporna privatna tražnja i poboljšanje tržišta rada, uz podršku ekspanzivne fiskalne politike
Kipar (A4 → A3): rekordni rezultati u turizmu i fondovi EU koji podstiču ekonomsku aktivnost.
Barbados (C → B): efikasna fiskalna konsolidacija i kontinuirano smanjenje duga, što podržava ekonomsku otpornost.
Ekvador (D → C): snažan oporavak nakon energetske krize 2024. godine, uz podršku fiskalnih reformi i podrške MMF-a
Smanjenja rejtinga
Senegal (B → C): fiskalno popuštanje i neodrživ nivo duga koji komplikuju pregovore sa MMF‑om.
Foto: AntonMatyukha, Depositphotos