Dispečeri međunarodnog drumskog saobraćaja se bave različitim poslovima, od ugovaranja tura do brige o carinskim procedurama. To znači da dodeljuju ture vozačima vodeći računa o tome da ih usklade, a brinu i o dokumentaciji i ispunjavanju svih zahteva klijenata.
Kako piše Infostud, radno vreme im često traje i kada se kancelarije zatvore, zato što su kamioni na putu 24 sata i redovno im se dešavaju nepredviđeni problemi. U te probleme spadaju i zastoji na granicama, kvarovi na vozilima ili kašnjenja iz nekog drugog razloga, koji mogu poremetiti planove prevoznika.
Zašto je ovo zanimanje popularno?
U poslednjih nekoliko godina se više ljudi se interesuje za ovo zanimanje, pre svega zbog širenja priča o dobrim zaradama i relativno brzom sticanju znanja i veština potrebnih za njegovo obavljanje.
Pored toga, osim u velikom broju domaćih kompanija, dispečeri drumskog saobraćaja posao mogu da pronađu i u stranim filijalama koje pokrivaju evropsko ili američko tržište.
Sagovornici Infostuda koji se bave ovim poslom saglasni su da je on perspektivan i da zarade često premašuju prosek, ali upozoravaju da iza toga stoje velika odgovornost i da se industrija u kojoj dispečeri rade poslednjih godina suočava sa ozbiljnim izazovima – od manjka profesionalnih vozača i zadržavanja na granicama do ograničenja boravka vozača u zemljama Šengena.
Praksa je najbolja škola
Budući saobraćajni inženjer, student Saobraćajnog fakulteta Mihailo Isailović, već tri godine radi kao dispečer u firmi “TransProm”. Počeo je bez ikakvog predznanja, ali je uz pomoć i podršku kolega postepeno učio posao i postao samostalan. Posao je lako pronašao, a veruje da za njegovu trenutnu branšu dolaze još bolja vremena.
“Suština mog posla je da roba što brže i efikasnije stigne od tačke A do tačke B. U mom slučaju, to znači organizaciju transporta na relaciji Italija-Srbija. Ispred mene su mape, rute, različita dokumentacija, telefoni koji stalno zvone i sve to treba držati pod kontrolom. Kompanija raspolaže sa 20 kamiona koji robu iz Srbije trasnportuju u Italiju, Nemačku i Holandiju i nazad”, kaže Mihailo i dodaje da je u hodu naučio mnogo dodatnih zadataka kao što su špedicija, finansije i tehničko održavanje.
Radni dan mu formalno traje od osam do 16 časova, ali u praksi posao retko staje kada ode iz kancelarije. Kamioni su na putu 24 sata dnevno, a problemi se ne mogu predvideti – kvarovi, zadržavanje na granici ili komplikacije sa dokumentacijom, krađa robe…Zato dispečer međunarodnog drumskog saobraćaja treba da bude spreman da mu telefon zazvoni i usred noći.
On kaže da je ova struka zahteva snalažljivost i razmišljanje “izvan granica”, kao i poznavanje stranih jezika za komunikaciju sa dobavljačima iz inostranstva, dok se engleski podrazumeva.
“Industrija transporta je u ekspanziji u Srbiji. Već ima dosta stranih firmi koje su otvorile svoja predstavništva, a zarade dispečera zavise od obima posla i broja klijenata i u proseku se kreću od 800 do 1.400 evra”, tvrdi Isailović.
Tražnja za logističkim stručnjacima raste za 12-15% godišnje
Da interesovanje za ovu oblast ne raste samo među mladima koji traže prvi posao već i među budućim studentima, potvrđuju i podaci Saobraćajnog fakulteta u Beogradu. U prvu godinu osnovnih studija upiše se 350 studenata, na master još oko 150 studenata a na doktorske 20. Osnovne studije u proseku završi polovina upisanih studenata, a master 100 studenta.
Dekan prof. dr Milorad Kilibarda kaže za Infostud da poslednjih godina posebno raste interesovanje za logistiku, što je usmerenje koje pruža širok spektar znanja i mogućnosti zaposlenja u logističkim, špediterskim i transportnim kompanijama, trgovinskim lancima i sistemima, proizvodnji, različitim uslužnim sistemima, ali i kompanijama koje se bave informaciono komunikacionim tehnologijama i softverskim alatima u logistici i lancima snabdevanja.
Na fakultetu postoji i posebno usmerenje “Drumski i gradski transport” na kojem se izučavaju različiti predmeti posvećeni organizaciji drumskog transporta robe i poslovima dispečera, za kojim takođe vlada interesovanje, kaže prof. dr Kilibarda.
On dodaje da potreba tržišta za logističkim stručnjacima godišnje raste u proseku 12–15 odsto, a da se od modernih kadrova traži i rad sa softverskim alatima, razumevanje ekonomije, prava i komunikacija, kao i poznavanje stranih jezika.
“Trenutno na našem tržištu nedostaje oko 20 odsto inženjera iz oblasti logistike, transporta i saobraćaja. Naše inženjere čeka siguran posao i svi koji završe studije na Saobraćajnom fakultetu odmah se zaposle”, tvrdi ovaj profesor.
Zadaci, vešine i izazovi posla
Kristina Jezdić Bekčić iz Poslovnog udruženja „Međunarodni transport“ potvrđuje da je potražnja za ovim kadrovima velika.
“Prema podacima Udruženja, 3.251 firma učestvovala je u raspodeli dozvola za međunarodni prevoz 2026. godine, a ukupan broj firmi koje obavljaju domaći i međunarodni prevoz sigurno je veći”, tvrdi ona i dodaje da, osim svakodnevnog praćenja vozila i vozača, posao dispečera zahteva i organizaciju rada vozača, praćenje utovara i istovara robe, pripremu dokumentacije i strateško planiranje resursa kako bi transport bio što efikasniji i ekonomičniji.
“Organizacione i komunikacione sposobnosti su obavezne, kao i brzina i preciznost u radu. Često moraju da reaguju na više problema istovremeno – od kašnjenja na granici, preko promena u dokumentaciji, do reorganizacije ture kada vozilo nije dostupno”, objašnjava Jezdić Bekčić i dodaje da su dispečeri koji imaju veliko radno iskustvo ovoj delatnosti vrlo cenjeni.
Najveći izazovi sa kojima se dispečeri suočavaju prema njenim rečima su nedostatak profesionalnih vozača, velika zadržavanja vozila na graničnim prelazima i stalno donošenje novih obaveza po zemljama. Ipak, drumski transport je nezaobilazna privredna grana na koju se oslanja domaća privreda, pa profesiju preporučuje mladima koji vole dinamičan posao.
Izvor: Infostud
Foto: bellahu123, Pixabay