Kako su rangirani gradovi u Srbiji po kvalitetu života?

Trebalo bi polako da pakujemo stvari i tražimo stan ili kuću u Somboru. Tamo su najkvalitetniji uslovi za život u Srbiji. Ako nema mesta na zapadu Bačke, opcija su i Šabac ili Pirot, drugi i treći najbolji gradovi u našoj zemlji.

S druge strane, možda bi trebalo izbegavati Vranje, Novi Pazar i Zaječar koji su na začelju, piš

e Forbes.

To su pokazali preliminarni rezultati istraživanja percepcije građana koji će biti upotrebljeni za izradu Indeksa najboljih gradova Srbije (Best City Index). Na izradi ovog rangiranja radi Ekonomski fakultet u Nišu, uz podršku projekta UR Wise koji finansira Evropska unija.

Građani su gradove ocenjivali kroz 10 dimenzija/kategorija odnosno 54 indikatora.

Sombor je bio prvoplasirani u osam od 10, a i u preostale dve kategorije je bio drugi. Reklo bi se, ubedljiv rezultat. Kako su građani obuhvaćeni ispitivanjem ocenjivali samo svoje prebivalište, može se zaključiti da su Somborci najponosniji na svoju zajednicu i u njoj vide bolje šanse za napredak nego Zaječarci.

Posmatranih 10 kategorija, rangirali su prema svojem viđenju njihovog značaja za kvalitet života. Građanima su prioritet bezbednost i zdravstvena zaštita. Sledi obrazovanje i ljudski kapital, a na trećem mestu spremnost na usvajanje digitalnih tehnologija. Na začelju, ali ne mnogo manje važno su ekonomija i tržište rada gde su između ostalog ocenjivali mogućnost da nađu posao. Takođe i zaštita životne spremine, kao i javne usluge u lokalnoj samoupravi.

Iako bi se očekivalo da glavni i najveći grad bude visoko rangiran, Beograd je prilično podbacio. Našao se tek na sredini tabele – 14. mesto. Profesorke Ekonomskog fakulteta Jelena Stanković i Vesna Janković Milić, koje vode izradu indeksa, objašnjavaju da na percepciju građana utiče i očekivanje građana te je moguće da stanovnici Beograda ne očekuju mnogo od svog grada.

Ističu da je reč o subjektivnoj percepciji i takva bi i trebalo da bude. Kada budu pridodati i rezultati istraživanja stavova privrede, sigurno je da će se raspored gradova na finalnoj listi menjati, istakle su profesorke na predstavljanju u Poslovnom klubu Privrednik.

Kako su najavile profesorke, sledeći korak biće sprovođenje istraživanja među privrednicima, kao i dalje unapređenje metodologije kako bi se dobio kompletni indeks. Autori će kategorijama koje su ocenjivali građani metodološki dodeliti određenu „težinu“ kako bi se dobila što objektivnija lista. Krajnji cilj je da se izradom ovakvog rangiranja pomogne donosiocima odluka u lokalnim samoupravama da kroz bolje javne politike unaprede uslove života.

Građani su, kako je objašnjeno odgovarali odnosno birali između unapred definisanih izjava o svom gradu. Broj ispitanika je odabran proporcionalno veličini svakog grada. Takođe su bili unapred upoznati s kojim ciljem se sprovodi istraživanje.