Ko najviše profitira od pomeranja kazaljki na satu?

Iako je izvorna ideja, nastala tokom Prvog svetskog rata, bila plemenita i pragmatična – ušteda energenata poput uglja produženjem dnevnog svetla – danas je taj argument gotovo potpuno izgubio na značaju. Savremene analize pokazuju da su uštede na rasveti zanemarljive ili ih potpuno poništava povećana potrošnja klima uređaja tokom dužih i toplijih večeri.

Prava istina o upornosti ove prakse leži negde drugde, u bilansima i izveštajima o dobiti moćnih privrednih sektora kojima dodatni sat sunca donosi ogroman profit. Dok se većina građana bori sa poremećenim bioritmom i posledicama izgubljenog sata sna, neki zadovoljno trljaju ruke.

Glavni pokretači modernog letnjeg računanja vremena su trgovina i ugostiteljstvo. Privredne komore i maloprodajni lanci su među najglasnijim zagovornicima ove prakse iz vrlo jednostavnog razloga: ljudi su skloniji trošenju novca kada je napolju dnevno svetlo. Dodatni sat sunca nakon radnog vremena podstiče potrošače da na povratku kući svrate u prodavnice, obave kupovinu ili se spontano odluče za posetu restoranu ili kafiću.

 Za ugostitelje, posebno one sa baštama, duži dan znači dužu sezonu i znatno veći promet. Turistička industrija takođe ima koristi, jer posetioci duže ostaju napolju, obilaze znamenitosti i troše više novca na dodatnu ponudu, čime se direktno podstiče lokalna privreda.

Ništa manje ne profitira ni industrija slobodnog vremena i rekreacije. Duže večeri su idealne za sportske aktivnosti na otvorenom, što direktno utiče na rast prihoda u ovom sektoru. Jedan od najupečatljivijih primera je industrija golfa, koja samo u Sjedinjenim Američkim Državama zahvaljujući letnjem računanju vremena ostvaruje dodatne prihode procenjene na 200 do 300 miliona dolara godišnje, jer dodatni sat svetla omogućava igračima još jednu rundu posle posla. Sličan trend beleže i prodavci sportske opreme, roštilja, baštenskog nameštaja i opreme za kampovanje, jer ljudi više vremena provode u parkovima, dvorištima i prirodi.

Paradoksalno, praksa uvedena radi uštede energije danas često dovodi do povećane potrošnje goriva, jer građani češće koriste automobile za večernje izlete, sportske aktivnosti ili kupovinu.

Ipak, bilo bi nepravedno reći da od letnjeg računanja vremena nema nikakve opšte koristi. Jedan od ključnih argumenata u prilog pomeranju sata jeste poboljšanje javne bezbednosti. Statistike pokazuju da se u periodu letnjeg računanja vremena smanjuje broj saobraćajnih nesreća, posebno onih u kojima stradaju pešaci i biciklisti. Razlog je bolja vidljivost u popodnevnim satima kada je saobraćaj najgušći.

Takođe, istraživanja su pokazala da duži period dnevnog svetla deluje kao sredstvo odvraćanja od kriminala; stopa uličnih pljački i napada opada jer kriminalci radije deluju pod okriljem mraka. U tom smislu, društvo u celini ostvaruje određenu vrstu neekonomskog profita.

Koliko su komercijalni interesi jaki, najbolje pokazuje istorija lobiranja u SAD-u. Tokom osamdesetih godina prošlog veka, formirana je velika koalicija kompanija, uključujući lance brze hrane i proizvođače roštilja, koja je uspešno lobirala za produženje letnjeg računanja vremena.

Vrhunac je dostignut kada je industrija slatkiša uspela da progura odlaganje pomeranja sata do prve nedelje u novembru. Cilj je bio da deca za Noć veštica (Halloween) imaju dodatni sat dnevnog svetla za skupljanje slatkiša, što je direktno dovelo do povećanja prodaje slatkiša i kostima. Ovaj primer jasno pokazuje kako su interesi jedne industrije uspeli da preoblikuju nacionalni kalendar i utiču na živote miliona ljudi.

Međutim, profit koji ostvaruju pojedini sektori dolazi uz visoku cenu koju plaća celo društvo, pre svega kroz zdravstvene posledice. Nagla promena remeti ljudski cirkadijalni ritam, što dovodi do gubitka sna, umora i pada produktivnosti. Ekonomska analiza iz 2024. procenila je da ukupni godišnji trošak letnjeg računanja vremena u SAD-u iznosi oko 672 miliona dolara, uglavnom zbog zdravstvenih komplikacija i nesreća. Istraživanja su zabeležila porast rizika od srčanog udara za deset odsto u danima neposredno nakon prolećnog pomeranja sata, kao i veći broj moždanih udara i povreda na radu.

Ponedeljak nakon “krađe” jednog sata sna poznat je kao “pospani ponedeljak”, dan obeležen padom koncentracije i porastom “cyberloafinga” – gubljenja vremena na internetu tokom radnog vremena. Tako, dok trgovci i ugostitelji sabiraju dobit, zdravstveni sistem i poslodavci snose troškove poremećenog sna nacije. Rasprava o ukidanju ove prakse sve je glasnija, a odluka će zavisiti od toga da li će prevagnuti komercijalni interesi ili briga za javno zdravlje i dobrobit.

Izvor: Poslovni dnevnik