U Sjedinjenim Američkim Državama potrebno je čak 63 minuta da se zaradi 1 međunarodni dolar – dvostruko više nego u Nemačkoj, Francuskoj i Velikoj Britaniji. Novo istraživanje sa Univerziteta Oksford pokazuje da je “prosečno siromaštvo” u SAD-u znatno veće nego u većini zapadnoevropskih ekonomija, iako su prihodi u proseku viši.
Vreme potrebno da se zaradi 1 međunarodni dolar u SAD-u iznosi 63 minute – gotovo dvostruko više nego prosek u Njemačkoj, Francuskoj i Velikoj Britaniji, pokazuje istraživanje ekonomiste Oliviera Stercka sa Univerziteta Oksford.
Ovaj podatak otvara važno pitanje: Kako je moguće da najjača ekonomija svieta ima izraženiji nivo siromaštva od evropskih zemalja?
Nova mera: “Prosječno siromaštvo”
Sterck uvodi novi koncept – tzv. “prosečno siromaštvo”, koje mjeri koliko je vremena potrebno da osoba zaradi 1 dolar, izražen u međunarodnim dolarima (PPP).
Za razliku od klasičnih linija siromaštva, ovaj pristup obuhvata celu distribuciju prihoda, uzima u obzir nejednakost i daje realniju sliku ekonomskog standarda.
Drugim rečima, ne mjeri samo koliko ljudi je siromašno – već koliko je društvo u celini “udaljeno” od pristojnog standarda.
SAD bogatiji – ali ne i ravnomjerniji
Na prvi pogled, podaci o BDP-u po glavi stanovnika sugerišu da su SAD znatno bogatije od Evrope. Međutim, detaljnija analiza pokazuje zanimljiv kontrast.
Primera radi: Najsiromašnija američka savezna država, Misisippi, ima BDP po stanovniku od oko 49.780 eura, dok Nemačka ima oko 51.304 eura. Razlika je minimalna – svega oko 1.500 eura.
Istovremeno, u terminima kupovne moći (PPP), SAD su jače od većine EU zemalja, izuzev Luksemburga i Irske.
Koliko se radi za 1 dolar
Razlike postaju dramatične kada se pogleda vreme potrebno za zaradu:
-SAD: 63 minuta
-Nemačka: 26 minuta
-Francuska: 31 minuta
-Velika Britanija: 34 minute
Ovi podaci ukazuju da je “prosečno siromaštvo” u SAD-u približno dvostruko veće nego u ove tri evropske ekonomije.
Globalni trend: Siromaštvo pada
Na globalnom nivou, situacija je pozitivnija. Prema Sterckovom istraživanju, globalno “prosečno siromaštvo” smanjeno je za 55% od 1990, vreme potrebno da se zaradi 1 dolar palo je sa pola dana na oko pet sati a Amerika ide u suprotnom smeru.
Za razliku od ostatka razvijenog sveta, SAD beleže rast “prosečnog siromaštva”. 1990: 43 minuta je bilo potrebno za 1 dolar, dok je sada 47 odsto više.
U isto vreme, Evropa beleži pad ovog pokazatelja a prihodi rastu u svim analiziranim zemljama. Ključni razlog? Nejednakost.
Nejednakost briše efekte rasta
Prema Stercku, prosečni prihodi u SAD-u rastu oko 1% godišnje. Međutim, nejednakost raste brže – oko 2,2% godišnje.
Rezultat je da se bogatstvo koncentriše, veći broj ljudi ostaje na dnu a ukupno “prosečno siromaštvo” raste.
U Evropi je situacija drugačija: nejednakost je stabilnija a rast prihoda se direktno prevodi u smanjenje siromaštva. Ključno pitanje je kako ekonomija raste, a društvo siromaši? Sterck daje jasan odgovor: nejednakost.
Siromaštvo se menja iz dva razloga: rast ili pad prihoda i promjena u raspodeli tog prihoda. U SAD-u drugi faktor dominira. Zato ekonomija može rasti – a društvo istovremeno postajati “siromašnije” u proseku.
SAD među najnejednakijim razvijenim ekonomijama
Prema pokazateljima poput Gini koeficijenta, SAD imaju veću nejednakost od glavnih evropskih ekonomija a taj trend raste u svih 50 saveznih država od 1990.
Bez obzira na političke ili ekonomske razlike među državama – nejednakost se povećava.
Izvor: Euronews Business/Investitor.me
Foto: Pixabay