Pančevačka rafinerija je mehanički „pojela“ većinu planiranog rasta BDP-a

Realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u januaru 2026. godine međugodišnje je uvećan za oko 1,3 odsto, navodi se u danas objavljenom izdanju „Makroekonomske analize i trendovi“ i procenjuje da je kriza oko Naftne industrije Srbije (NIS) „pojela“ rast koji je u januaru ove godine mogao premašiti tri odsto.

U novembarskom broju MAT bilo je ukazano na sve izraženije rizike u prerađivačkom sektoru, kao i produbljivanje međugodišnjeg pada zbog problema u proizvodnji NIS Rafinerije.

„Ispostaviće se da je u novembru proizvodnja ovde međugodišnje redukovana za 3,7 odsto, u decembru za 8,3 odsto, dok je u januaru 2026. godine međugodišnji pad još izraženiji – 12,4 odsto“, dodaje se u publikaciji MAT, koju objavljuje Privredna komora Srbije.

Ohrabruje vest da je pismom o namerama dogovoreno da MOL grupa preuzme 56,15 odsto udela NIS i da je potpisala Osnove obavezujućeg sporazuma sa OFAC. Ipak, treba sačekati kraj marta i trenutak konačne realizacije te transakcije, navodi se u analizi.

U publikaciji se dodaje da je realni BDP u januaru uvećan za 1,3 odsto, a da je industrija održala prošlogodišnji nivo realne aktivnosti, rast BDP u januaru 2026. godine bi verovatno premašio tri odsto.

Otežana proizvodnja pančevačke rafinerije je mehanički „pojela“ većinu planiranog rasta, navodi MAT, koji podseća da je krajem prošle godine dostignuta i dugoročno ciljana prosečna neto zarada od 1.000 evra.

Međugodišnja inflacija u januaru 2026. godine dodatno je usporila i iznosila je 2,4 odsto, a od 27 zemalja članica Evropske unije, veću međugodišnju inflaciju nego Srbija imalo je sedam zemalja.

Analizirajući situaciju na Bliskom istoku i cene nafte, u MAT se navodi da se cena fjučersa Brent nafte u ponedeljak ujutro, 9. marta kretala oko 107 dolara po barelu, dok je dan pre izbijanja sukoba bila na 72 dolara.

Podsećanja radi, tokom napada Izraela i Sjedinjenih Američkih Država na Iran od 13. do 24. juna 2025. godine cena Brent nafte je porasla sa oko 65 dolara na oko 80 dolara, a posle prekida sukoba, cene su se ubrzo vratile na niži nivo kada je tržište steklo poverenje da je malo verovatno da će stvarno doći do prekida u snabdevanju naftom.

Procene analitičara Goldman Saksa su da bi u zavisnosti od obima zatvaranja Ormuškog moreuza na mesec dana, cena nafte mogla da poraste u rasponu od jedan do 15 dolara po barelu.

Porast cene od 15 dolara bi se odnosio na situaciju da se moreuz u potpunosti zatvori na mesec dana, a da se pri tome ne obezbede kompenzacioni mehanizmi.

Ukoliko bi zatvaranje bilo duže od mesec dana, cena nafte bi verovatno premašila 100 dolara po barelu, a ta cena bi sprečila da zalihe padnu na „kritično nizak nivo“, koji je definisan na nivou od oko 2,6 miliona barela, što je bio najniži nivo komercijalnih zaliha nafte tokom 2022. godine, prenosi MAT.