Najnoviji napadi SAD mogli bi da podignu cene goriva na pumpama, ali su Trampove vojne operacije već pomogle da se bogatstvo milijardera iz sektora pomorskog transporta uveća za 45 milijardi dolara i više.
Trećeg dana američkih i izraelskih udara na Iran, tajkun u sektoru tankera Nikolas Cakos primao je učestale pozive svog tima iz Londona. Pokušavali su da obezbede osiguranje za njegove tankere koji plove neposredno izvan Persijskog zaliva, dok su premije naglo rasle zbog odmazde Teherana protiv energetskih postrojenja u regionu.
„U stanju smo pripravnosti. Imamo tri broda u tom području“, kaže Cakos za Forbes u telefonskom razgovoru iz svoje kancelarije u Atini. „Ali vremena su zanimljiva. Koristimo prednosti spot tržišta, koje je veoma povoljno“.
Cakos je u poslu sa tankerima već decenijama. Osnovao je kompaniju Tsakos Energy Navigation – grčku firmu za transport sirove nafte i naftnih derivata – 1993. godine, sa 30 godina. Kompanija je izašla na berzu u Njujorku 2002. godine. Pod kontrolom je njega i njegovog 89-godišnjeg oca Panajotisa, grčkog brodarskog milijardera.
Iako je poslovanje sa tankerima oduvek oscilovalo u skladu sa cenama nafte i geopolitičkim događajima, ova godina je izuzetno dobra za Cakosa i njegovu kompaniju. Iz, moglo bi se reći, neuobičajenih razloga.
Ogromni skok cene prevoza tankerima
Administracija Donald Trump zarobila je 3. januara venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura. Njegovo uklanjanje otvorilo je izvoz nafte iz te zemlje i omogućilo većem broju zapadnih tankerskih kompanija da obnove poslovanje tamo. Jedan od Cakosovih brodova, Mediterranean Voyager, bio je prvi tanker koji je tog dana ukrcao naftu u Venecueli.
Cakos navodi da su spot cene zakupa njegovih brodova u Venecueli do kraja januara porasle na 110.000 dolara dnevno, u odnosu na prethodnih 70.000 dolara. Toliko klijent – poput naftne kompanije ili trgovca naftom – plaća tankerskoj firmi za jedan brod dnevno sa trenutnim utovarom. Sada, nakon udara na Iran, kaže da cena za pojedine brodove dostiže i 160.000 dolara dnevno. „To je dobra stvar. Nadao sam se da sve ovo neće biti zbog ove situacije [u Iranu], ali tu smo gde smo“, dodaje.
Više cene podstaknute su i poremećajima u pomorskim rutama, kako u Crvenom moru – gde je proiranska Huti milicija gađala zapadne brodove – tako i sada u Ormuskom moreuzu. Teheran praktično zatvara ključni prolaz kroz koji svakodnevno prolazi oko 20% svetskih zaliha nafte. To je dovelo i do rasta cena akcija tankerskih kompanija.
Skok vrednosti akcija
Akcije kompanije Tsakos Energy Navigation porasle su 69% od početka godine. Uključujući više od 4% u ponedeljak, prvog dana trgovanja nakon udara na Iran. Akcije kompanije Frontline, pete najveće svetske firme za transport nafte tankerima, u kojoj milijarder Džon Fredriksen ima značajan udeo, ostvarile su još bolji rezultat. Porasle su 93% u poslednjih 60 dana.
Svi ovi faktori povećali su bogatstvo 13 najbogatijih vlasnika tankera koje prati Forbes za više od 50% tokom protekle godine, na ukupno 130 milijardi dolara, uglavnom zahvaljujući višim cenama akcija i vrednosti brodova.
Čak i pre američkih vojnih poteza, cene pojedinih tankera su brzo rasle. Na primer, potražnja za ogromnim tankerima poznatim kao VLCC (Very Large Crude Carrier), koji mogu da obavljaju dugolinijske plovidbe, počela je naglo da raste u decembru.
Veliki tankeri i flota „u senci“
Veliki deo toga podstakla je južnokorejska kompanija Sinokor, koja je u oko tri meseca potrošila više od 2,5 milijardi dolara na ubrzanu kupovinu VLCC brodova kako bi formirala jednu od najvećih flota na svetu. (Postoje navodi da Sinokor zapravo deluje kao paravan za švajcarsko-italijanskog milijardera Đanluiđija Apontea i njegovu firmu MSC, najveću svetsku kompaniju za kontejnerski transport. Predstavnik MSC-a nije odmah odgovorio na zahtev za komentar). Nedavno su cene polovnih VLCC brodova dostigle nivoe kakvi nisu viđeni u protekloj deceniji. Deset godina stari brodovi prodaju se za više od 100 miliona dolara po komadu, prema podacima firmi Veson Nautical i Signal Group.
„Svi ovi brodovi kupljeni su po cenama znatno višim nego prilikom njihove prethodne prodaje“, kaže Fredrik Dibvad. On je analitičar investicione banke Fearnley Securities iz Osla, specijalizovane za pomorstvo i energetiku.
Dodatni podsticaj tankerskim kompanijama daje i američka kampanja protiv takozvane „sive“ ili flote „u senci“. To je grupa više od 1.000 zastarelih tankera registrovanih u nejasnim jurisdikcijama. Oni plove bez zapadnog osiguranja i prikrivaju svoju lokaciju ili obavljaju pretovar nafte sa broda na brod. Ovu flotu su dugo koristili Iran i Venecuela za izvoz nafte mimo zapadnih sankcija, a od 2022. i Rusija nakon invazije na Ukrajinu.
Dobri dani tek slede
Od decembra prošle godine, SAD su zaplenile 10 tankera iz flote „u senci“ koji su prevozili naftu iz Irana, Rusije i Venecuele i uvele sankcije za još oko 300 brodova. Taj obračun, zajedno sa uklanjanjem Madura, otvorio je prostor kompanijama koje posluju u skladu sa sankcijama da preuzmu deo tog tržišta. Kina je ranije bila najveći kupac venecuelanske nafte, oslanjajući se uglavnom na „sivu“ flotu za transport.
„Sada postoji novo tržište“, kaže Cakos. „Kina neće prestati da uvozi. Plaćali su ogromne sume sivoj floti, ali sada će plaćati dobar novac legitimnim brodovima“.
Kompanija Tsakos Energy Navigation ima više brodova iznajmljenih kompaniji Ševron. To je jedina američka naftna kompanija koja je nastavila da posluje u Venecueli tokom Madurovog režima. Kako zemlja počinje da obnavlja svoju naftnu industriju i odobrava više dozvola stranim firmama, kompanije koje već imaju prisustvo poput Ševrona – i tankerske firme poput Cakosove – spremne su da profitiraju.
„Dugoročno gledano, kada se proizvodnja nafte ponovo pokrene punim kapacitetom, videćete pozitivan uticaj na sektor tankera“, kaže Dibvad.
Šta ako iranski režim padne
Bez obzira na krajnji ishod američkih napada na Iran, tankerske kompanije će verovatno profitirati. Kina je najveći kupac iranske nafte, ali rat otežava Iranu da nastavi izvoz. Ako se sukob produži i nastavi da remeti tokove nafte, Kina će morati da pronađe alternativne izvore. To bi verovatno dodatno koristilo tankerskim firmama. „Videćete više cene nafte kratkoročno“, kaže Dibvad. „A tu naftu morate nabaviti negde drugde. Najverovatnije iz zemalja koje nisu pod sankcijama, što bi trebalo da bude pozitivno za tankere za sirovu naftu“.
Ako bi režim u Iranu pao – i ako bi zapadne sankcije bile ukinute – to bi takođe otvorilo iransku naftu za najveće svetske tankerske kompanije. I praktično ostavilo Rusiju kao jedinu zemlju koja se oslanja na flotu „u senci“.
Kako zaključuje Cakos: „Biće više proizvodnje iz Irana, više proizvodnje iz Venecuele i, bez sive flote u igri, mnogo veća potražnja za legitimnim brodovima“.
Izvor: Đakomo Tonjini, novinar Forbes
Foto: Pixabay