Poslednjih 11 godina bile su najtoplije godine u istoriji merenja a sudeći prema tome kako se borimo protiv klimatskih promena ovaj trend će se nastaviti.
Godišnji izveštaj „Stanje klime“, koji objavljuje Svetska meteorološka organizacija, pokazao je da svet i dalje u velikoj meri zavisi od fosilnih goriva što nas dodatno udaljava od cilja smanjenja emisija štetnih gasova.
Trenutno stanje planete
Naučnike koji su sprovodili ovu studiju posebno su zabrinula četiri ključna pokazatelja:
1.Ugljen-dioksid
Količina ugljen-dioksida u atmosferi dostigla je rekordne vrednosti od čak 50% više nego pre industrijske revolucije. Emisije i dalje rastu, a CO₂ ostaje u atmosferi dugo, što znači da se njegov efekat kumulira iz godine u godinu.
2.Temperatura
Tokom 2025. globalna temperatura bila je oko 1,43°C viša od proseka iz predindustrijskog perioda. Ovo je posebno zabrinjavajuće jer se dešava uprkos pojavi La Ninja koji inače ima efekat hlađenja.
3.Okeani i led
Toplota u okeanima dostigla je rekordne nivoe, što dovodi do rasta nivoa mora i ubrzanog zakiseljavanja okeana. Istovremeno, količina leda na Arktiku i Antarktiku značajno je ispod proseka, a glečeri se ubrzano tope.
4.Učestalost ekstremnih vremenskih pojava
Mnogi ekstremni događaji u 2025. godini bili su povezani sa klimatskim promenama izazvanim ljudskim delovanjem. Među njima su bili toplotni talasi u Centralnoj Aziji, požari u istočnoj Aziji, uragan Melisa na Karibima…
Naučnici upozoravaju da emisije gasova sa efektom staklene bašte čine ovakve pojave češćim i intenzivnijim.
Energetski disbalans osetno porastao
Po prvi put u ovaj izveštaj uključen je i kriterijum energetskog disbalansa Zemlje kao jedan od ključnih klimatskih pokazatelja.
Energetski balans planete inače meri odnos između energije koja dolazi na nju i one koja se iz nje vraća u svemir. U stabilnim klimatskim uslovima, količina energije koju Zemlja primi od Sunca približno je jednaka količini koju emituje nazad.
Međutim, rastuće koncentracije gasova sa efektom staklene bašte – poput ugljen-dioksida, metana i azot-suboksida – dostigle su najviši nivo u poslednjih najmanje 800.000 godina, čime su narušile ravnotežu.
Naime, od početka merenja 1960. godine energetski disbalans Zemlje je u stalnom porastu, koji se intenzivirao u poslednje dve decenije. Novi rekord dostignut je 2025. godine.
Poseban problem je Australija
Ovaj kontinent ima nesrazmerno veliki uticaj na klimu jer su njegove emisije po stanovniku oko tri puta veće od globalnog proseka.
Istovremeno, ta zemlja već oseća značajne posledice klimatskih promena, sa veoma učestalim i intenzivnim sezonama požara i toplotnih talasa.
Šta može da se uradi ovim povodom?
Izveštaj pokazuje da je potrebno sprovođenje hitnih mera u domenu smanjenja emisija gasova, prelaska na obnovljive izvore energije i dostizanja cilja neto nulte emisije do 2050. godine.
Čak i ako se ti ciljevi ispune klimatske promene neće nestati preko noći ali smanjenjem emisija danas moguće je ublažiti najteže posledice za buduće generacije, poručuju autori istraživanja.
Izvor: The Conversation, WMO
Foto: Jordan_Singh, Pixabay