Veštačka inteligencija nam pomaže da neke zadatke obavimo brže nego ranije ali samo ukoliko znamo da je koristimo. Ako ne znamo ona može praviti ozbiljne greške koje se potom moraju “ručno” ispravljati.
Za njenu takvu upotrebu u poslovne svrhe skovan je termin workslop. On se odnosi na sadržaj generisan uz pomoć veštačke inteligencije koji na prvi pogled deluje doterano i kvalitetno, ali to zapravo nije, piše Gardijan.
Do njega dolazi kada zaposleni koriste AI za brzu proizvodnju različitih sadržaja koji izgledaju dobro na površini, ali su u suštini netačni ili lošeg kvaliteta, pa zahtevaju dodatno uređivanje, ispravke ili čak potpuno ponovno pisanje.
Ali zašto zaposleni u tolikoj meri i toliko lakomo koriste veštačku inteligenciju? Istraživanja pokazuju da je glavni razlog smanjivanje radne snage usled pojave ravznih AI alata pri kojem veliki deo posla pada na one koji su zadržali posao.
Studija sprovedena među 5.000 kancelarijskih radnika u SAD pokazuje da 40% zaposlenih koji nisu na rukovodećim položajima smatra da im AI uopšte ne štedi vreme, dok čak 92% rukovodilaca veruje da im ova tehnologija povećava produktivnost. Zato potonji vrše sve veći pritisak na zaposlene da koriste AI i to bez adekvatnih obuka koje bi ih pripremile da to čine efikasnije i sa manje grešaka.
Manje radnika, više posla
„Ljudima se konstantno govori da koriste veštačku inteligenciju ali bez konkretne podrške za to“, kaže istraživač sa Stanforda Džef Henkok, jedan od autora studije koja je uvela termin workslop.
Iako smatra da AI ima potencijal da unapredi efikasnost, u praksi često postiže suprotan efekat. Prema njegovom istraživanju, 40% zaposlenih susrelo se sa workslopom u roku od mesec dana, trošeći u proseku 3,4 sata mesečno na njegovo ispravljanje. U organizaciji od 10.000 zaposlenih, to može značiti gubitak produktivnosti vredan više od 8 miliona dolara.
Ovaj problem javlja se u raznim sferama privrede, pa čak i u zdravstvu. Istraživanja pokazuju da medicinsko osoblje, podstaknuto da koristi AI za odgovore pacijentima, zapravo troši više vremena na uređivanje tih poruka, uz dodatnu brigu o bezbednosti podataka i mogućim greškama.
Jedan od razloga zbog kojih kompanije forsiraju AI jeste želja za smanjenjem troškova rada nakon velikih ulaganja u ovu tehnologiju. Međutim, povrat investicija za sada izostaje. Prema izveštajima čak 95% kompanija još ne vidi konkretne rezultate od ulaganja u AI, dok se poboljšanja očekuju tek u naredne dve do četiri godine.
„Problem je što se generativna veštačka inteligencija predstavlja kao alat koji može sve, ali realnost je drugačija. Nedostatak jasne namene i načina upotrebe dodatno doprinosi pojavi workslopa“, zaključuje istraživačica Aiha Ngujen.
Foto: Alexandra_Koch, Pixabay