Da li ste ikada osetili ukus reči ili videli boje dok slušate muziku?

 Ako jeste, možda spadate među jedan do četiri odsto ljudi koji imaju fascinantnu osobinu poznatu kao sinestezija.

Sinestezija je neurološki fenomen gde aktivacija jednog čula, kao što je sluh, pokreće aktivaciju drugog, obično nepovezanog čula, kao što je vid. To znači da ljudi sa sinestezijom često doživljavaju dodatne senzacije u poređenju sa ostatkom populacije,prenosi 021.rs.

Ljudi sa sinestezijom poznati su kao sinestete. Istraživanja sugerišu da sinestezija može biti češća među ženama, iako to može odražavati pristrasnosti u uzorku i može biti pod uticajem genetike, piše ScienceAlert.

Postoji mnogo različitih tipova sinestezije. Neki ljudi imaju auditivno-vizuelnu sinesteziju, što znači da vide boje kada čuju zvuke. Drugi vide boje kada čitaju, čuju ili razmišljaju o slovima ili brojevima. Ovo je poznato kao grafem-boja sinestezija.
Još jedan primer je sinestezija ogledalnog dodira, gde osoba oseća senzacije na sopstvenom telu kada vidi da je druga osoba dodirnuta.

Svi mi prirodno kombinujemo informacije iz različitih čula. Na primer, kada gledate nekoga kako govori, vaš mozak spaja ono što vidite i čujete kako bi ga bolje razumeli. Kod sinestezije, ove veze su malo drugačije – zvuk može, na primer, pokrenuti vizuelno iskustvo – ali i dalje mogu zavisiti od istih mehanizama.

Ljudi sa sinestezijom nemaju nikakvu kontrolu nad tim kako se njihova čula sudaraju. Umesto toga, to su spontana, živa iskustva koja obično ostaju ista tokom vremena.

Na primer, danas osoba sa grafem-boja sinestezijom može doživeti slovo „A“ kao crveno. I najverovatnije će ga videti u istoj nijansi čak i godinama kasnije.

Važno je napomenuti da sinestezija nije bolest niti poremećaj. I ne izaziva štetu niti oštećenje, iako nekim ljudima njihova sinestezija može delovati preplavljujuće ponekad. Na primer, ako osećaju bol svaki put kada vide nekoga drugog u bolu, odlazak u bioskop može biti prilično uznemirujući.

Međutim, u celini ne izgleda da ometa svakodnevni život. U stvari, mnogi ljudi ne shvataju da imaju sinesteziju jer je to jednostavno način na koji doživljavaju svet.

Još ne znamo tačno šta uzrokuje sinesteziju. Ali naučnici su izneli dve glavne teorije.

Prema ovom gledištu, poznatom kao teorija unakrsne aktivacije, ljudi sa sinestezijom imaju više veza između različitih delova mozga.

Ovo se može desiti zato što njihov mozak nije uklonio neiskorišćene veze između moždanih ćelija. Ovaj proces, poznat kao sinaptičko orezivanje, pomaže mozgu da radi efikasnije i deo je normalnog razvoja.

Prema ovoj teoriji, osoba sa grafem-boja sinestezijom, na primer, imala bi region koji prepoznaje slova direktno povezan sa delom koji obrađuje boju. Dakle, kada vide slovo, oni ga povezuju sa bojom.

Druga glavna teorija je da ljudi sa sinestezijom imaju iste neuronske veze kao i oni bez sinestezije, ali određeni putevi mogu biti jači ili aktivniji. Sinestezija izgleda da se nadovezuje na mehanizme koje svi imamo.

Na primer, kada vidite sliku sive banane, znate da su banane obično žute. Čak vidimo obrasce moždane aktivnosti koji to odražavaju. Grafem-boja sinestete mogu takođe raditi ovo sa slovima, tako da kada vide crna slova, njihov mozak aktivira određene boje.

Jednostavno rečeno, rasprava o tome šta uzrokuje sinesteziju svodi se na to da li sinestete imaju drugačiju strukturu mozga ili samo koriste svoj mozak na alternativan način.

Možda ste čuli umetnike kao što je Kandinski ili muzičare kao što je Lorde kako opisuju svoja iskustva slična sinesteziji. I postoji neki dokaz koji sugeriše da je sinestezija češća među ljudima u kreativnim oblastima.

Jedno veliko istraživanje australijskih sinesteta otkrilo je da je približno 24 odsto imalo kreativna zanimanja, kao što su umetnik, muzičar, arhitekta ili grafički dizajner. Ovo je u poređenju sa manje od dva odsto ljudi u opštoj populaciji koji imaju ove poslove. Ova razlika je upečatljiva, iako ne razumemo šta stoji iza nje.

Jedan razlog može biti taj što sinestete povezuju ideje i senzacije na neobične načine, pomažući im da razmišljaju kreativnije. Istraživanja sugerišu da ljudi sa određenim vrstama sinestezije mogu formirati jača sećanja ili imati živopisniju maštu, ali samo u ograničenoj meri.