Počela žetva pšenice: Može li dobar rod da kompenzuje nisku otkupnu cenu

Zadružni savez Vojvodine je izašao sa kalkulacijom – proizvođačka cena pšenice je 27 dinara po kilogramu.

Da bi zaradio, srpski poljoprivrednik mora da proda kilogram hlebnog zrna za najmanje 27 dinara. Tako kaže računica Zadružnog Saveza Vojvodine, prenosi RTS.

„Kada se saberu svi troškovi koje je trebalo uložiti u proizvodnju pšenice ovogodišnjeg roda, bilo je potrebno potrošiti 148.639 dinara na jednom hektaru. To je iznos koji uračunava sve mašinske operacije i korišćenje reporomaterijala po pravilima struke. Na procenjenom prinosu od pet i po tona pšenice po hektaru – cena proizvodnje je 27 dinara“, rekla je za RTS Jelena Nestorov, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine.

Dodaje, da bi poljoprivrednik zaradio na ceni od akontnih 19 dinara, potrebno je da sa jednog hektara skine čak osam tona pšenice. Na pitanje da li bi cenu pšenice na gore mogao da pogura interventni otkup Robnih rezervi, Nestorov kaže da Zadružni savez Vojvodine to traži svake godine.

„Uočavamo jednu veliku tromost i zakasnelost reakcija Direkcije za robne rezerve. Mi ovde govorimo o nekim ogromnim količinama pšenice koje se nalaze na tržištu, a Direkcija reaguje sa nekim skromnim količinama. Skromne količine ne mogu da pomere cenu u momentu. Bitno je takođe i vreme reakcije. To mora biti pre žetve, a obično se o ovoj temi priča kad već žetva počne“, napominje Nestorov.

Upravni odbor Zadružnog saveza Vojvodine, sredinom nedelje uputio je Ministarstvu poljoprivrede predlog da poljoprivrednicima obezbedi kratkoročne beskamatne kredite.

„Baš zbog toga što imamo nisku akontu cenu novog roda pšenice, što imamo poljoprivrednike koji su ekstremno finansijski iscrpljeni. Oni čekaju taj rod da bi došli do prvih para, a istovremeno im se ne isplati da prodaju pšenicu. Zato predlažemo da se onima, koji u e-Agraru imaju registrovanu pšenicu kao vrstu proizvodnje, obezbedi da dobiju beskamatne kratkoročne kredite najmanje na tri meseca i to po jako hitnom postupku da bi prevazišli ovaj jaz koji sada postoji između niske tržišne cene i potrebe poljoprivrednika i zadruga da prodaju svoju rob“, kaže ona.

Nestorov kao veliki problem ističe i to što nemamo zvanične podatke o tome kolike su zalihe neprodate pšenice prošlogodišnjeg roda. Dodaje, nadležne institucije su dužne da iznesu te podatke.

„Kada bismo te podatke imali, mnogo lakše bi se vodile i mere ekonomske politike u poljoprivredi, a u krajnjoj liniji poljoprivrednici i zadruge bi se lakše odlučivali za svoje buduće proizvodnje“, navodi Nestorov.

Predsednica Zadružnog saveza Vojvodine kaže da otkupna cena pšenice ne beleži rast već nekoliko godina unazad iako su za to vreme cene repromaterijala skočile i duplo. To objašnjava poremećenim geopolitičkim odnosima u svetu i dodaje da isti problem pogađa i Evropu.

„Jednostavno, imamo danas u Evropi tržište koje ne funkcioniše, ni na tržištu ratarskih proizvoda, na tržištu drugih poljoprivrednih proizvoda, to vidimo i kod mleka… Imamo očigledno faktore koji utiču dodatno i koji idu u pravcu verovatno vođenja politike zaštite potrošača kroz niske cene i sa druge strane nedostatka zaštite poljoprivrednika. To, naravno, uzrokuje velike probleme i u Srbiji.

Jednostavno, poljoprivrednik da bi opstao prodaje svoje proizvode ispod cene koštanja i on će jednostavno u nekom momentu biti prinuđen da odustane“, istakla je Nestorov.

Nestorov kaže da je dobro to što su pojedini otkupljivači u Vojvodini počeli da razvrstavaju pšenicu i plaćaju po osnovu kvaliteta. Tim pre, dodaje da je naš najveći inostrani kupac Italija, zemlja koja i te kako drži do dobrog kvaliteta hlebnog zrna.