Da li su SAD i EU previše povezani da bi „zaratili“?

Trgovinski odnosi između Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država dostigli su prošle godine istorijski maksimum, uprkos tome što je američki predsednik Donald Tramp tokom prethodnih godina više puta pretio carinama, uvodio dodatne dažbine i dovodio u pitanje tradicionalni transatlantski trgovinski poredak. Prema najnovijoj analizi nemačkog Instituta za ekonomiju (IW), robna razmena između EU i SAD u 2025. godini dostigla je rekordnih 875 milijardi evra, potvrđujući da političke tenzije nisu uspele da prekinu jednu od najvažnijih ekonomskih veza na svetu.

Ipak, iza rekordnih brojki krije se znatno složenija slika. Dok ukupna trgovina raste, pojedini sektori, pre svega automobilska industrija, već osećaju posledice trgovinskih sukoba, promena carinske politike i rastuće geopolitičke neizvesnosti.

Prema podacima Evropske unije, ukupna razmena robe i usluga između EU i SAD tokom prošle godine premašila je 1,77 biliona evra, što predstavlja gotovo 30 odsto globalne trgovine i oko 43 odsto svetskog BDP-a. Svakog dana preko Atlantika razmeni se roba i usluge vredne više od 4,8 milijardi evra.

Kada je reč o robnoj razmeni, izvoz Evropske unije u SAD povećan je za 7,7 odsto i dostigao je 580 milijardi evra, dok je uvoz američke robe u Evropu porastao za 2,2 odsto, na 295 milijardi evra. Time je evropski trgovinski suficit premašio 280 milijardi evra, što je upravo jedan od pokazatelja koji već godinama izaziva nezadovoljstvo Donalda Trampa.

Donald Tramp je još tokom svog prvog predsedničkog mandata evropski trgovinski suficit nazivao „nepravednim“, a nakon povratka u Belu kuću ponovo je pokrenuo politiku agresivnijeg korišćenja carina kao pregovaračkog instrumenta. Tokom 2025. godine više puta je pretio uvođenjem dodatnih carina od 25 do čak 30 odsto na evropsku robu, posebno automobile, čelik i aluminijum.

Napetosti su kulminirale prošlog leta, kada su Vašington i Brisel postigli kompromisni trgovinski sporazum kojim su izbegnute još oštrije mere. Sporazum predviđa da većina evropskih proizvoda koji ulaze na američko tržište podleže maksimalnoj carinskoj stopi od 15 odsto, dok je Evropska unija pristala da smanji ili ukine carine za veliki broj američkih industrijskih proizvoda.

Međutim, Tramp je i nakon postizanja sporazuma nastavio sa pritiscima, uključujući pretnje uvođenjem carina od čak 100 odsto zemljama koje uvode digitalne poreze američkim tehnološkim kompanijama.

Najveći gubitnici trgovinskih tenzija trenutno su evropski proizvođači automobila. Prema podacima Instituta IW, izvoz automobila i auto-delova iz Evropske unije u SAD tokom prošle godine smanjen je za čak 20,4 odsto. Posebno je pogođena Nemačka, koja ostvaruje gotovo dve trećine evropskog automobilskog izvoza na američko tržište i koja je zabeležila pad od 18,9 procenata.

Ovakav razvoj događaja dodatno komplikuje situaciju za nemačku automobilsku industriju, koja se već suočava sa snažnom konkurencijom kineskih proizvođača električnih vozila, rastućim troškovima energije i sporijom domaćom privredom.

Ekonomisti upozoravaju da bi eventualna nova eskalacija carinskog rata mogla da primora evropske kompanije da deo proizvodnje prebace u SAD, kako bi izbegle dodatne troškove. Takve mogućnosti već razmatraju pojedini veliki evropski proizvođači automobila i luksuzne robe.

Iako Evropska unija ostvaruje veliki suficit u robnoj razmeni, situacija je potpuno drugačija kada su u pitanju usluge. Transatlantska razmena usluga prošle godine dostigla je rekordnih 865 milijardi evra, ali je EU u toj oblasti zabeležila deficit od 178 milijardi evra.

Više od 40 odsto evropskog uvoza usluga iz SAD odnosi se na intelektualnu svojinu – softverske licence, patente, autorska prava i zaštitne znakove. Upravo kroz ove kanale američke tehnološke kompanije ostvaruju značajan deo svojih prihoda u Evropi, što objašnjava zašto Vašington veoma osetljivo reaguje na evropske pokušaje uvođenja digitalnih poreza.

Dok su nemački proizvođači automobila među najvećim gubitnicima, Irska se pokazala kao jedan od najvećih dobitnika promena u globalnoj trgovini. Izvoz Irske u SAD povećan je za čak 52,7 odsto zahvaljujući farmaceutskim i hemijskim proizvodima koji su ostali izuzeti od većine carinskih mera.

To nije slučajno. Irska je tokom prethodnih decenija postala evropsko sedište brojnih američkih farmaceutskih i tehnoloških kompanija, koje koriste povoljan poreski režim i pristup jedinstvenom evropskom tržištu.

Rekordna trgovinska razmena pokazuje da su ekonomije Evropske unije i Sjedinjenih Država i dalje duboko povezane i međusobno zavisne. Međutim, podaci takođe ukazuju da rast ukupne trgovine ne znači nužno i stabilnost odnosa.

Evropski i američki zvaničnici poslednjih meseci sve češće govore o „strateškoj autonomiji“, diverzifikaciji lanaca snabdevanja i smanjenju zavisnosti od pojedinačnih tržišta. U praksi, to znači da najveća trgovinska veza na svetu postaje sve profitabilnija, ali istovremeno i sve politički osetljivija.