Dok jedni tek pakuju kofere, a drugi objavljuju prve fotografije sa plaže, sve je više onih koji upravo tokom letovanja donose jednu važnu odluku – da sledeće godine na odmor odu bez finansijskog stresa.
Možda zvuči paradoksalno, ali upravo je leto najbolje vreme za planiranje narednog letovanja. Tek kada se vratimo kući ili kada svakodnevno pratimo koliko novca odlazi na gorivo, restorane, ležaljke, sladolede i druge sitne troškove, postajemo svesni koliko odmor zaista košta. Ta iskustva su najdragocenija dok su još sveža, jer upravo tada možemo realno da procenimo koliko novca će nam biti potrebno naredne godine.
Finansijski stručnjaci zato sve češće savetuju da se letovanje ne planira nekoliko nedelja pred polazak, nego da postane deo godišnjeg finansijskog plana, jednako kao registracija automobila, školarine ili većih porodičnih troškova.
Svakodnevni troškovi skuplji od smeštaja
Iako se najveća pažnja u planiranju budžeta obično daje smeštaju, podaci pokazuju da on čini manji deo ukupnih troškova odmora.
U prosečnom budžetu od oko 2.400 evra, smeštaj učestvuje sa približno 40-55 odsto, put i osiguranje sa oko 15 odsto, dok svakodnevna potrošnja poput hrane, ležaljki i sitnih troškova čini čak 30-40 odsto ukupnog iznosa. Upravo taj “nevidljivi” deo budžeta najčešće pravi najveće odstupanje između planiranog i stvarnog troška letovanja.
Ležaljke, restorani, kupovina u marketima, kafa na plaži, sladoledi za decu ili neplanirani izleti pojedinačno možda ne deluju kao veliki izdaci, ali zajedno mogu značajno da povećaju ukupnu cenu odmora.
„Najveća greška je kada se letovanje planira samo kroz cenu apartmana. Prava računica počinje tek kada se uzmu u obzir svi ostali troškovi koji prate putovanje. Zato savetujemo da se godišnji odmor posmatra kao finansijski cilj koji se planira unapred, a ne kao trošak koji će se rešavati neposredno pred put“, poručuju iz Društva za upravljanje investicionim fondovima Vista Rica.
Kreditne kartice, dozvoljeni minus i keš krediti najskuplja opcija
Kada se letovanje ne isplanira unapred, mnogi trošak pokrivaju kroz kratkoročne finansijske proizvode poput kreditnih kartica, dozvoljenog minusa ili keš kredita.
Međutim, ovo su i najskuplji oblici zaduživanja. Za kreditne kartice, kamatne stope se kreću najčešće od 9 do 24 odsto godišnje, za dozvoljeni minus u proseku od 9 do preko 19 odsto, dok za keš kredite, u zavisnosti od banke, kamatne stope variraju od 7 do 12 odsto.
Iako deluju kao brzo rešenje, ovi proizvodi često znače da se letovanje otplaćuje mesecima nakon povratka uz značajno veći ukupni trošak.
Štednja vs. fondovi: koliko košta, a koliko “donosi” planiranje unapred
Upravo zato, sve više finansijskih stručnjaka naglašava da se letovanje ne finansira u trenutku polaska, nego kroz unapred planirano izdvajanje tokom godine. Na taj način, isti iznos koji bi bio potrošen odjednom može se rasporediti i sačuvati kroz različite finansijske modele, u zavisnosti od cilja, vremenskog horizonta i spremnosti na rizik.
Kod klasične oročene štednje u evrima, reprezentativni primer u jednoj domaćoj banci za iznos od 20.000 evra na period od 12 meseci pokazuje da uz efektivnu kamatnu stopu (EKS) od 2,89 odsto godišnje, ukupan iznos po dospeću iznosi približno 20.578 evra, uključujući glavnicu i kamatu.
Sa druge strane, kod ulaganja u investicione fondove, isti početni iznos od 20.000 evra na period od 12 meseci može doneti različit prinos,u zavisnosti od tržišnih kretanja i vrste fonda. Na primer godišnji prinos Vista Rica Invest fonda u 2025. godini je iznosio 10,41 odsto, što bi značilo ukupan iznos od 22.082 evra na uloženih 20.000 evra na period od godinu dana u investicione fondove.
Upravo ova razlika najbolje oslikava dva pristupa upravljanju novcem: jedan koji donosi stabilnost i unapred poznat, ali ograničen prinos, i drugi koji kroz tržišno učešće otvara mogućnost većeg prinosa, uz viši nivo promenljivosti rezultata.
„Suština nije u tome da se bira između štednje i investicionih fondova, već da se razume uloga koju svaki od ovih instrumenata može da ima u ličnom finansijskom planu. Klijenti sve češće koriste kombinovani pristup – deo sredstava ide u sigurnu štednju, dok se deo usmerava ka investicionim fondovima, u skladu sa vremenskim horizontom i finansijskim ciljevima“, navode iz Društva za upravljanje investicionim fondovima Vista Rica.
Iz Vista Rica dodaju da se promena vidi upravo u načinu razmišljanja o novcu – od kratkoročnog reagovanja na troškove ka dugoročnom planiranju.
„Kada se finansijski ciljevi, uključujući i sezonske troškove poput letovanja, planiraju unapred, značajno se smanjuje potreba za zaduživanjem i finansijskim stresom. Takav pristup omogućava stabilniji kućni budžet i veću kontrolu nad ličnim finansijama tokom cele godine“, ističu iz Vista Rica.
Možda upravo zato sve više ljudi kaže da planiranje letovanja ne počinje u maju, kada se rezerviše apartman, već u julu ili avgustu prethodne godine, kada se napravi prva računica i donese odluka da naredni odmor neće biti finansijski izazov, već ono što bi i trebalo da bude: vreme za odmor.
Foto: Shutterstock