Tu i tamo u široj javnosti može se čuti informacija o strategiji razvoja domaćeg tržišta kapitala. Angažovani su nadležno ministarstvo, domaće institucije, Svetska banka…
Radi se nešto, ne može ništa preko noći, mogao bi pomisliti prosečno informisan građanin.
Kako to izgleda u praksi? Država je pristala da proda 34% akcija koje poseduje u Energoprojekt holdingu, jednom od pionira berzanske trgovine koji će nakon ove odluke biti povučen s tržišta.
I to je manji deo priče. Prihvaćena je javna ponuda Napreda po ceni od 452 dinara po akciji koja vrednuje Energoprojekt oko 42 miliona evra, a samo njegovo zemljište u Bloku 26 (preko puta Palate Srbija) vredi višestruko preko tog iznosa. Ova lukrativna parcela bila je jedan od glavnih motiva Napreda da preuzme Energoprojekt 2017. godine po ceni od 1.501 dinar po akciji. Država je tada prećutno podržala ovo preuzimanje i nije prodala akcije po toj znatno višoj ceni.
Ovaj put predstavnici države su bili toliko uvereni u svoju odluku da nisu ni pokušali na berzi da eventualno ponude sopstveni vlasnički udeo po ceni od 500, 600 ili 700 dinara po akciji i namaknu koji dinar više u budžet. I ne samo da su budžetski prihodi uskraćeni, država je preostale manjinske akcionare stavila pred čin prinudnog otkupa s obzirom da je Napred prekočio prag od 90% vlasništva.
Ovime je prilepljena još jedna cigla na već previsoki zid nepoverenja koji postoji na domaćem finansijskom tržištu. Toliko veliki da se iza njega u prvoj polovini godine našlo manje od šest miliona evra prometa. Tek poređenja radi, susedi u Zagrebu juče su imali promet akcija od 5,4 miliona evra.
Izvor: Nenad Gujaničić, Stock Broker at Momentum Securities
Foto: Pixabay