Poverenje u digitalne transakcije je istorijski visoko, ali sa rastom e-commerce segmenta i integracijom veštačke inteligencije, prevare postaju sve sofisticiranije. Gde se nalazi granica između komfora i rizika i kako tehnologija štiti svaki naš klik?
Pojam digitalna transformacija pre samo par godina delovao je kao najava budućnosti. Danas je ona postala standard koji je redefinisao naše navike, svakodnevicu i način na koji trošimo novac. Najnovije regionalno istraživanje Visa Stay Secure donosi precizan uvid u domaće tržište: poverenje u digitalne transakcije je istorijski visoko. Čak 98% građana Srbije veruje digitalnim plaćanjima, ali sa sve sofisticiranijim prevarama, uloga tehnologije koja radi u pozadini postaje važnija nego ikad.
Kada govorimo o bezbednosti u digitalnom svetu, pitanje odgovornosti nikad nije jednostavno. Istraživanje pokazuje da građani Srbije primarnu odgovornost za zaštitu vide u bankama i finansijskim institucijama (38%) i državi (34%), dok su pružaoci usluga plaćanja na trećem mestu (28%). Zanimljivo, samo 12% smatra da je odgovornost pre svega na samim potrošačima, što govori o jasnom očekivanju da sistem radi umesto njih, neprimetno i kontinuirano.
Osnova modernog platnog sistema je ono što kompanija Visa naziva “nevidljivo plaćanje”, transakcija koja se odvija glatko i trenutno, dok iza pulsira višeslojna zaštita. Samo tokom prošle godine, Visa je na globalnom nivou procesuirala 329 milijardi transakcija, a njeni AI sistemi sprečili su potencijalne zloupotrebe vredne više od 40 milijardi dolara. Iza svakog uspеšnog klika stoji tokenizacija podataka, pametna autentifikacija i biometrijska potvrda identiteta, sve to bez ikakvog zastoja za korisnika.
Upravo ta arhitektura koju ne vidimo direktno odgovara na ono što građani Srbije sami identifikuju kao najvažnije: 72% navodi da im najveći osećaj bezbednosti pružaju trenutna upozorenja banke kada nesto izgleda sumnjivo, slede znanje o povraćaju novca i zaštiti kupca (51%) i obavezna potvrda identiteta pre nego što uplata prođe (51%). Debitna kartica i dalje dominira kao najpouzdanija opcija (73%), ali digitalni novčanici beleže snažan rast, više od polovine građana Srbije već ih koristi.
„Prelazak na pametne uređaje i digitalne novčanike jasan je signal da domaće tržište preskače tradicionalne korake i ide direktno u najsavremeniju sferu plaćanja. Tehnologija tokenizacije omogućava da se osetljivi podaci nikada ne dele tokom transakcije, brzina i sigurnost u Srbiji postali su neodvojivi elementi.“
— Ana Drašković, potpredsednica i generalna direktorka kompanije Visa za jugoistočnu Evropu
Veštačka inteligencija sve više postaje centralni stub te nevidljive zaštite. 68% građana Srbije smatra da je AI već olakšao prepoznavanje finansijskih prevara, a 79% veruje da će je u narednih pet godina dodatno unaprediti. Istovremeno, istraživanje beleži i zdravu opreznost: 57% građana kupilo je proizvod direktno putem društvenih mreža, a svaki treći ispitanik doživeo je finansijsku prevaru u poslednjih 12 meseci, najčešće upravo na društvenim mrežama (45%) i onlajn prodavnicama (36%).
Nova era digitalne trgovine donela je i nove opcije koje građani ozbiljno razmatraju: 41% razmišlja o korišćenju kripto i digitalnih valuta, a 22% je otvoreno za AI agente za plaćanje. Apetit za inovacijom raste, ali uvek u korak sa poverenjem. I upravo u toj tački, Visa ima ključnu ulogu.
„Veštačka inteligencija je naš najmoćniji operativni saveznik. Raduje me što građani Srbije to prepoznaju i imaju izuzetno pozitivan stav prema AI alatima kao sredstvu zaštite. Naši sistemi u realnom vremenu skeniraju milijarde transakcija i uočavaju anomalije pre nego što korisnik uopšte postane svestan rizika.“
— Ana Drašković, potpredsednica i generalna direktorka kompanije Visa za jugoistočnu Evropu
Nova era domaće digitalne trgovine donela je neosporan komfor, ali je istovremeno redefinisala pojam lične odgovornosti na internetu. Čak 90% građana Srbije smatra da nove tehnologije plaćanja čine onlajn kupovinu sigurnijom nego ikada pre. Dok globalni lideri poput kompanije Visa razvijaju složene sisteme zaštite vođene veštačkom inteligencijom, konačni uspeh odbrane i dalje zavisi od sinergije tehnologije i edukovanog pojedinca. Bezbednost na mreži više nije samo tehničko pitanje, to je stvar digitalne zrelosti celog društva.