NBS: Zašto građani i dalje koriste čekove

Tokom prošle godine realizovano je više od 6,5 miliona čekova, ali njihov broj opada. NBS otkriva zašto građani još ne odustaju i da li će biti povećan limit od 5.000 dinara.

Iako su platne kartice, mobilno bankarstvo i beskontaktno plaćanje postali svakodnevica, čekovi u Srbiji još nisu potpuno nestali. Građani ih i dalje koriste, pre svega zbog mogućnosti kupovine na odloženo, ali statistika pokazuje da njihova upotreba iz godine u godinu opada.

Istovremeno, pojavili su se moderniji načini plaćanja na rate, pa se postavlja pitanje da li čekovi polako odlaze u prošlost.

Podaci Narodne banke Srbije pokazuju da je tokom 2025. godine realizovano 6.525.720 čekova, što je za 10,4 odsto manje nego godinu dana ranije, kada ih je iskorišćeno 7.279.359. S druge strane, u prvom tromesečju 2026. godine realizovano je 1.551.925 čekova, što predstavlja rast od 5,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine, kada je realizovano 1.467.270 čekova.

Iz Narodne banke Srbije navode da ne raspolažu podacima o tome koliko je čekova izdato, a nikada nije iskorišćeno, jer te podatke vode isključivo banke. Takođe, centralna banka ne vodi statistiku o tome koje kategorije stanovništva najčešće koriste čekove.

– Ne može se zvanično tvrditi da su to penzioneri ili neka druga grupa građana. Ono što se može zaključiti jeste da čekovi i dalje imaju svoju ulogu prvenstveno zbog mogućnosti odloženog plaćanja – navode iz NBS.

U NBS ističu da su poslednjih godina razvijeni savremeniji načini odloženog plaćanja, pre svega putem debitnih DinaCard kartica.

Za razliku od čekova, kupovina na rate debitnom karticom omogućava da korisnik bez kamata podeli kupovinu na više mesečnih rata, bez popunjavanja čekova i bez ograničenja maksimalnog iznosa po jednom čeku. Takvu mogućnost trenutno nude Banka Poštanska štedionica, NLB Komercijalna banka i Banka Inteza, a plaćanje na rate moguće je na više od 17.000 prodajnih mesta širom Srbije.

Da čekovi još imaju svoje mesto smatra i Beograđanka Milena J. (67), koja ih koristi već decenijama.

– Navikla sam na čekove i često ih koristim kada kupujem veću količinu namirnica ili nešto skuplje za kuću. Ne volim kreditne kartice, a ovako mogu da rasporedim trošak na nekoliko meseci. Dok god postoji ta mogućnost, nastaviću da plaćam čekovima – kaže ona.

Dodaje da joj je ovakav način plaćanja jednostavniji jer tačno zna kada koja rata dospeva.

Sa druge strane, mlađi građani sve ređe posežu za čekovima. Marko P. (34) kaže da ih nikada nije koristio.

– Iskreno, čekove nisam ni tražio od banke. Sve plaćam karticom ili telefonom, a kada mi zatreba kupovina na rate, koristim debitnu karticu koja ima tu opciju. Mnogo je brže nego da popunjavam čekove na kasi i čekam da ih prodavac obradi – kaže Marko.

Prema njegovim rečima, mnogi njegovi vršnjaci nikada nisu ni koristili čekove.

Jedno od pitanja koje građani često postavljaju jeste da li će biti povećan maksimalni iznos koji može da se upiše na jedan ček, a koji već godinama iznosi 5.000 dinara. Iz Narodne banke Srbije odgovaraju da ne određuju taj limit.

– Maksimalni iznos po čeku nije propisala Narodna banka Srbije, već je uređen sporazumom koji su banke donele u okviru Udruženja banaka Srbije – objašnjavaju u centralnoj banci. To znači da eventualna promena ovog ograničenja nije u nadležnosti NBS.

Iako milioni čekova i dalje prolaze kroz platni promet svake godine, broj njihovih korisnika postepeno se smanjuje. Razvoj digitalnog bankarstva i sve veća dostupnost plaćanja na rate debitnim karticama menjaju navike građana, pa čekovi polako gube primat koji su decenijama imali.

Za starije građane oni i dalje predstavljaju siguran i poznat način odloženog plaćanja, dok mlađe generacije sve češće biraju kartice i mobilne telefone umesto čekovne knjižice.

Izvor: Kamatica