Inflaciju „pogurali“ energenti, lekovi i pljeskavice

U prvoj polovini 2026, potrošačke cene porasle su za 2,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS) u nedavno objavljenoj publikaciji Trendovi za drugi kvartal. Inflaciju su najviše “pogurali” skuplji energenti, lekovi, ali i ugostiteljske usluge, piše Nova ekonomija.

Kako je objavio RZS, najveći doprinos rastu cena dala je grupa stanovanje, voda, električna energija, gas i druga goriva, koja je u ukupnom rastu potrošačkih cena učestvovala sa 42,9 odsto.

Kada se posmatraju pojedinačni proizvodi i usluge, najveći uticaj na inflaciju imala je električna energija, koja je u ukupnom rastu cena učestvovala sa 17 odsto.

Slede goriva i maziva za vozila (10,3 odsto), duvan (9,3), lekovi (7,9), vodosnabdevanje (7,7) i usluge u restoranima (6,4).

U prvom polugodištu 2026. godine, navodi RZS, međugodišnji rast cena u grupi „Energija“ zabeležio je primetno ubrzanje, te se uvećao sa četiri u prvom na 6,8 odsto u drugom kvartalu.

Ovu grupu najviše je “gurala” struja, a kako je pojašnjeno u analizi, do toga nije došlo zbog poskupljenja u 2026, već zbog prelivanja poskupljenja iz oktobra prošle godine.

“Sa druge strane, rast je ubrzao sa četiri na 6,8 odsto, jer su se u drugom kvartalu spojile stabilno visoke regulisane cene struje sa povećanom nestabilnošću cena goriva za automobile na pumpama”, pojašnjeno je u analizi.

Ipak, napominje se i da rast cena u ovoj grupi tokom prve polovine godine predstavlja prelaznu fazu kontrolisanog usklađivanja cena u okviru reformskih obaveza prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF), čiji se pun statistički efekat na ukupnu inflaciju očekuje u drugoj polovini godine, nakon očekivanog povećanja cena tokom jeseni.

Kada su u pitanju alkoholna pića i duvan, njihov međugodišnji rast cena iznosio je 5,4 odsto, a rast su predvodila poskupljenja duvanskih proizvoda. Samo u domenu duvana, međugodišnji rast cena je iznosio 6,1 odsto.

RZS naglašava da je prvi kvartal bio u znaku “trostrukog fiskalnog šoka” – kroz primenu novog akciznog kalendara od 1. januara, redovno usklađivanje sa inflacijom u februaru i vanredni skok minimalne državne akcize u martu.
Zdravstvo je naredna grupa koja je “pogurala” rast potrošačkih cena. Cene u ovoj grupi porasle su za 7,8 odsto, što RZS ocenjuje kao značajno poskupljenje.

Konkretno, iako cene u ovoj grupi proizvoda i usluga ne beleže oscilacije, njihov rast je ipak stabilan, zbog čega ova grupa konstantno doprinosi inflatornom pritisku. Inače, rastu u ovoj kategoriji najviše je doprineo rast samih lekova, čije su cene za godinu dana porasle 7,7 odsto.

“Budući da lekovi čine materijalno najznačajniju stavku u ličnim rashodima građana za zdravstvene potrebe, njihovo poskupljenje je delovalo kao odlučujući faktor koji je definisao finalni polugodišnji ishod cele grupe, dok su ostale podkomponente, poput medicinskih i stomatoloških usluga, pratile ovaj trend umerenijom dinamikom, bez značajnog uticaja na međugodišnju stopu rasta grupe Zdravstvo. Najveći uticaj na rast cena lekova imali su povećani troškovi uvoza, poskupljenje aktivnih farmaceutskih sastojaka na globalnom tržištu, kao i striktne regulatorne procedure usklađivanja cena i uvoznih dozvola”, navode iz RZS.

Grupe „Snabdevanje vodom i ostale usluge u vezi sa stanovanjem“ zabeležila je dvocifren međugodišnji rast cena od čak 15,4 odsto. Tako je ova grupa jedan od najsnažnijih inflatornih pritisaka u okviru ličnih rashoda domaćinstava.

Kako RZS pojašnjava, to je direktna posledica “snažnih administrativnih korekcija” na nivou lokalnih samouprava, gde je međugodišnji rast cena samog vodosnabdevanja iznosio visokih 20,3 odsto.

Grupa „Restorani i hoteli“ zabeležila je međugodišnji rast cena od 6,4 odsto. Međutim, ono što ovaj sektor čini specifičnim jeste, kako navode iz RZS-a, izrazita unutrašnja asimetrija inflatornih pokretača.

Konkretno, detaljna analiza otkriva da je ukupan rast grupe u prvih šest meseci dominantno vođen segmentom ugostiteljstva, odnosno hrane i pića, dok su hotelski smeštajni kapaciteti imali sekundarnu ulogu.

Apsolutno najveći pojedinačni uticaj na kretanje cena u ovoj grupi imalo je poskupljenje „pljeskavice u lepinji“, sa udelom od čak 21,5 odsto u strukturi ukupnog međugodišnjeg rasta.

Odmah iza njega slede hrana u klasičnim restoranima, sa doprinosom od 14,9 odsto i pice, sa učešćem od 9,3 odsto.

Kada je reč o napicima popijenim u ugostiteljskim objektima, oni su kumulativno odneli više od 17 odsto ukupnog rasta, pri čemu su bezalkoholna pića učestvovala sa 9,9, a alkoholna pića sa 7,7 odsto, navodi RZS.

RZS ova poskupljenja objašnjava činjenicom da su ugostitelji tokom prvog polugodišta, a naročito u drugom kvartalu, kroz prolećnu sezonu kompenzovali povećane cene sopstvenih inputa, kao što su meso, brašno, energenti i radna snaga, prvenstveno putem korekcije cena najprodavanijih artikala iz ponude brze i restoranske hrane.

Suprotno, jedini deflatorni uticaj na ukupne potrošačke cene u prvom polugodištu 2026. ostvarili su gotova hrana i ostali prehrambeni proizvodi, šećer, slatkiši i deserti i žitarice i proizvodi od žitarica.