Šta uraditi ako pronađete tuđu bankovnu karticu

Komšijske grupe redovno se „usijaju“ od objava o pronađenim bankovnim karticama. Ljudi imaju dobre namere i žele da pomognu komšiji, pa objave fotografiju kartice na kojoj su broj i drugi podaci u potpunosti vidljivi. Drugi u grupi napišu da su karticu ostavili, recimo, kod obezbeđenja, kasira ili upravnika prodavnice ili nekog drugog objekta u kojem su je pronašli – ili koji se jednostavno nalazi najbliže. Ništa od toga nije dobra ideja, a šta zapravo treba da uradite ako pronađete tuđu bankovnu karticu objašnjavaju Kaspersky stručnjaci.

Fotografiju kartice sa vidljivim podacima ne bi trebalo da objavljujete u grupnom četu, kao ni da zadržavate karticu ili da je predajete nepoznatoj osobi.

Prvi razlog je najočigledniji, ali ga ipak vredi naglasiti: podaci sa kartice predstavljaju privatne informacije koje ne bi trebalo deliti sa ljudima koji nemaju razloga da ih vide. Fotografija objavljena u grupnom četu može dospeti u ruke kriminalaca, koji bi mogli pokušati da te podatke iskoriste za izvršavanje lažnih odnosno neovlašćenih kupovina na internetu. Najgori mogući scenario jeste fotografija na kojoj su vidljive obe strane kartice, uključujući trocifreni sigurnosni kod poznat kao CVC, CVV ili CVP, koji se nalazi na poleđini kartice.

Ne bi trebalo da objavite da ste pronašli karticu, čak ni ako objavite fotografiju na kojoj je broj zamagljen, a zatim je zadržite dok čekate da se vlasnik pojavi kako biste mu je vratili. Pošto nema garancije da ste vi bili prva osoba koja je karticu pronašla i uzela u ruke, ovakvim postupanjem rizikujete da postanete sumnjivi ukoliko novac nestane sa tog računa. Čak i ako nemate apsolutno nikakve veze sa krađom, sama činjenica da je kartica neko vreme bila u vašem posedu mogla bi vas dovesti u neprijatnu situaciju – bilo u razgovoru sa vlasnikom, bilo sa policijom.

Ista logika važi i za predavanje kartice trećem licu. Radnik obezbeđenja, kasir ili upravnik nisu ništa manje nepoznate osobe od bilo koga drugog i nemaju nikakva posebna ovlašćenja da preuzmu brigu o pronađenoj bankovnoj kartici. Ako im je predate, dajete im mogućnost da sami pokušaju da koriste tuđi novac, a ukoliko se to dogodi, i vi biste mogli dospeti među osobe na koje bi mogla pasti sumnja.

Pristup „što se ne vidi, to se zaboravi“, odnosno ostavljanje kartice tamo gde ste je pronašli ili pomeranje na neko vidljivije mesto, lično je bezbedniji za vas, ali ni to zapravo nije ispravno rešenje. Ako postupite tako, neko drugi će je pronaći, a nema nikakve garancije da će to biti savesna osoba. Mogla bi pokušati da isprazni račun pravog vlasnika. Zato ni ovo nije dobra opcija.

Ispravan postupak možda će vas iznenaditi: pozovite banku koja je izdala karticu, prijavite da ste je pronašli i zatim uništite karticu. Sasvim je moguće da vlasnik još nije ni primetio da mu kartica nedostaje. S obzirom na to koliko su beskontaktna plaćanja danas rasprostranjena, fizička kartica može prilično dugo ostati netaknuta u novčaniku. Banka će blokirati karticu, obavestiti vlasnika da je izgubljena i izdati mu novu.

Uništavanje kartice je jedini način da više niko ne može da je upotrebi, a vi nećete morati da zadržavate tuđu imovinu niti da rizikujete da budete pod sumnjom ukoliko novac nestane sa računa. Najjednostavniji i najpouzdaniji način da uništite karticu jeste da je pažljivo isečete kuhinjskim makazama i bacite u smeće ili odložite za reciklažu.

Vredi imati na umu još nešto: danas fizička kartica sama po sebi vlasniku zapravo nije naročito vredna. Pre svega, banke brzo i jednostavno izdaju zamenske kartice. Kod većine banaka čak nećete morati ni da odlazite u poslovnicu, jer se nova kartica može dostaviti direktno na kućnu adresu.

Osim toga, izdavanje nove kartice obično ne znači da vlasnik u međuvremenu ostaje bez mogućnosti plaćanja. U mnogim slučajevima jednostavno može da pređe na virtuelnu karticu ili neki drugi način plaćanja. Zato je uništena kartica za vlasnika mnogo manji problem od rizika da dospe u pogrešne ruke i da neko njome pokuša da isprazni njegov račun.

Pored bankovnih kartica, postoje i višenamenske kartice, poput onih koje se izdaju učenicima i studentima, a koje objedinjuju nekoliko funkcija – na primer, služe kao propusnica za ulazak u školu ili na univerzitet, ali i kao karta za javni prevoz. Deca, naročito mlađa, prilično često gube ovakve kartice. Ponovno uspostavljanje svih funkcija takve kartice može trajati mnogo duže nego izdavanje nove bankovne kartice, a iznosi koji se na njima nalaze obično su mali. Zato, ako pronađete ovakvu karticu, najbolje je da je odnesete u školu ili na univerzitet koji su navedeni na kartici i predate je obezbeđenju ili na recepciji, odnosno u sekretarijatu/prijemnoj službi.

Prvo, pronađite broj telefona banke na kartici. On je obično odštampan na samoj kartici; ako nije, lako ga možete pronaći na zvaničnom sajtu banke. Zatim pozovite banku i obavestite ih da ste pronašli tuđu karticu. Zatim, nakon razgovora uništite karticu – isecite je makazama i bacite.

Nemojte objavljivati fotografije kartice ili njenih podataka u četovima ili na društvenim mrežama, nemojte zadržavati karticu u nadi da ćete pronaći njenog vlasnika i nemojte je predavati nepoznatim osobama.