Globalni dug porastao je za 10 biliona dolara u prvoj polovini godine i premašio 365 biliona dolara, a sve veći troškovi njegovog servisiranja predstavljaju ozbiljan rizik za vlade širom sveta, upozoravaju ekonomisti.
Prema istraživanju Instituta za međunarodne finansije (IIF), objavljenom u sredu, državni dugovi rastu a prinosi na srednjoročne i dugoročne državne obveznice nekih od najvećih svetskih ekonomija dostižu najviše nivoe u više od deset godina. To se odnosi, između ostalog, na SAD, Japan, Francusku i Veliku Britaniju.
Rast prinosa posledica je straha investitora od viših kamatnih stopa, dugotrajnog pritiska visokih cena energije, usporenog privrednog rasta i velike javne potrošnje.
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) ocenila je u najnovijim ekonomskim prognozama da vlade zbog toga moraju da ulože veće napore u ograničavanje i preusmeravanje javne potrošnje, povećanje efikasnosti javnog sektora i jačanje prihoda. Prema ovoj organizaciji, reforme su neophodne kako bi se dugoročno obezbedila održivost javnog duga i državama omogućilo da odgovore na buduće ekonomske šokove.
Dug sve skuplje košta države
Razvijene ekonomije su prošle godine na kamate po međunarodno trgovanim državnim obveznicama potrošile više od 3,3 biliona dolara. To je više nego što je svet prošle godine potrošio na veštačku inteligenciju (2,6 biliona dolara), odbranu (3,1 bilion) i čistu energiju (2,3 biliona).
Direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalina Georgieva rekla je za BBC da šokovi koji pogađaju svetsku ekonomiju povećavaju nivo duga „poput stepenica koje ne vode ka nebu“, kritikujući istovremeno nedostatak odlučnije reakcije vlada.
„Potrebno je smanjiti nivo duga, postaviti fiskalnu konsolidaciju kao prioritet i obezbediti da centralne banke ispune svoj mandat očuvanja stabilnosti cena“, rekla je Georgieva.
Ona je dodala da su potrebne politički teške, ali neophodne odluke kako bi se dugoročno ograničili rizici koje donosi rast zaduženosti.
Izvor: CNBC
Foto: Maksym Yemelyanov, Depositphotos