Od konačnih rang-lista do poništavanja javnih poziva za subvencije za poljoprivrednike prošlo je svega dvanaest dana. U međuvremenu su pojedini poljoprivrednici kupili mehanizaciju računajući na pomoć Grada, da bi zatim saznali da novca za subvencije navodno nema. Sada je i zvanično poništeno svih pet javnih poziva, ali nije objašnjeno zašto, kao ni šta se dogodilo sa 533 miliona dinara planiranih za podsticaje.
Poljoprivrednici sa teritorije Beograda prvo su dobili konačne rang-liste za dodelu subvencija, a potom, prema njihovim svedočenjima, telefonsko obaveštenje da novca za isplatu neće biti. Dan kasnije, 28. oktobra, Gradska uprava napravila je i zvaničan korak – poništila je svih pet javnih poziva za poljoprivredne podsticaje u 2026. godini, bez ikakvog obrazloženja.
Slučaj je dospeo u javnost nakon što se više poljoprivrednika obratilo redakciji N1, tvrdeći da su ih iz gradskog Sekretarijata za poljoprivredu obavestili da subvencije neće biti isplaćene. Problem nije samo u tome što su ostali bez očekivane pomoći, već i u trenutku kada im je to saopšteno. Naime, konačne rang-liste objavljene su 16. oktobra, a neki od njih su, računajući na povraćaj dela uloženog novca, već kupili traktore i priključne mašine.
„Ljudi su krenuli da uplaćuju novac dobavljačima i nabavljaju mašine, a sada iz Grada javljaju da neće biti novca za subvencije“, izjavio je za N1 poljoprivrednik iz Sopota. Prema njegovim rečima, dobavljači ne pristaju da vrate novac za već kupljenu opremu, dok su mu iz Sekretarijata navodno rekli da ne treba da očekuje naknadnu isplatu.
Sagovornik N1 pretpostavio je da bi obustava mogla biti povezana sa završetkom izbora. To je, međutim, njegova pretpostavka, a ne potvrđen razlog za odluku Grada. Do objavljivanja teksta o ppništavanju subvencija N1 nije dobio odgovore gradske uprave na pitanja o sudbini novca, niti je uspeo da dobije zaposlene u Sekretarijatu za poljoprivredu telefonom.
Odobrena lista, pa poništen javni poziv
Prema zvaničnom obaveštenju, zaključcima od 28. oktobra poništeni su javni pozivi za nabavku traktora i priključnih poljoprivrednih mašina, kao i za podsticaje u pčelarstvu, stočarstvu i voćarstvu, povrtarstvu i ratarstvu. Grad, dakle, nije poništio samo pozive koji se odnose na mehanizaciju, već sve javne pozive za ove programe podrške u 2026. godini.
U objavljenom obaveštenju navedeni su brojevi zaključaka, ali ne i razlozi za poništavanje. Nije objašnjeno ni zašto se odustalo od programa nakon objavljivanja konačnih rang-lista, niti kakav će biti status poljoprivrednika koji su već uložili novac očekujući refundaciju.
Ako je Grad procenio da nema novca za podsticaje, takva procena morala je biti poznata pre nego što su objavljene konačne liste i pre nego što su korisnici mogli da se oslone na njih prilikom donošenja poslovnih odluka. Iz tog ugla gledano, ova odluka nije jasna.
Međutim, ako su postojali drugi razlozi za poništavanje, javnost i korisnici imaju pravo da znaju koji su.
Šta se dogodilo sa 533 miliona dinara?
Prema rebalansu finansijskog plana gradskog Sekretarijata za poljoprivredu, usvojenom 23. decembra 2025. godine, za pet programa podsticaja bilo je planirano ukupno 533 miliona dinara. Od toga je 174 miliona dinara bilo namenjeno nabavci traktora, 144 miliona nabavci priključnih mašina, 118 miliona stočarstvu, 56 miliona voćarstvu, povrtarstvu i ratarstvu, a 41 milion pčelarstvu.
Sama činjenica da je novac bio planiran u finansijskom dokumentu ne znači da je celokupan iznos već bio isplaćen ili da je za svaku prijavu postojala bezuslovna garancija isplate. Ali poništavanje javnih poziva ne uklanja obavezu Grada da objasni šta se dogodilo sa budžetskim sredstvima, da li su ona ostala na raspolaganju, potrošena ili preraspodeljena i na osnovu koje odluke.
To pitanje je posebno važno zato što se subvencije za priključne mašine isplaćuju po principu refundacije. Poljoprivrednik najpre plaća punu cenu, a potom mu Grad vraća do 80 odsto vrednosti prihvatljive investicije, najviše 500.000 dinara. Za nabavku traktora predviđena je podrška do milion dinara. U takvom sistemu, neblagovremeno obaveštavanje nije puka administrativna neprijatnost, ono može da ostavi proizvođača sa troškom koji je planirao da pokrije uz pomoć javnih sredstava.
Odgovornost ne može da se završi poništavanjem
Grad Beograd ima pravo i obavezu da kontroliše trošenje budžetskog novca i da poništi javni poziv ako za to postoje zakonski i opravdani razlozi. Ali upravo zato ti razlozi moraju biti jasno navedeni, naročito kada se odluka donosi nakon objavljivanja konačnih rang-lista i kada su korisnici, prema sopstvenim navodima, već počeli da realizuju investicije.
Ne može se unapred zaključiti da su svi poljoprivrednici sa rang-lista stekli bezuslovno pravo na isplatu, to zapravo zavisi od uslova javnih poziva, sadržaja pojedinačnih odluka i pravnog statusa postupka. Ali ne može se ni očekivati da korisnici snose posledice neobjašnjene promene gradske politike, a da im niko ne kaže šta se dogodilo i kakve mogućnosti imaju.
Zato Grad treba da odgovori na nekoliko konkretnih pitanja: zbog čega je poništio svih pet javnih poziva, kada je utvrđeno da podsticaji možda neće biti isplaćeni, šta se dogodilo sa planiranih 533 miliona dinara i kako će postupiti prema poljoprivrednicima koji su kupili opremu nakon objavljivanja konačnih rang-lista.
Do tada ostaje slika javne uprave koja je prvo objavila konačne liste, zatim je, prema svedočenjima korisnika, telefonom saopštila da novca nema, a potom formalno poništila pozive bez javno navedenog obrazloženja.
Izvor: N1, Danas
Foto: Depositphotos