EU preispituje pravila za velika merdžovanja nastojeći da zaštiti konkurenciju, ali i omogući evropskim kompanijama da budu konkurentnije američkim i kineskim gigantima.
Evropska komisija je u aprilu ove godine objavila nacrt novih smernica za procenu spajanja kompanija, a konačna verzija očekuje se do kraja 2026. godine. Ovo ne znači da će Brisel ubuduće automatski odobravati velike akvizicije u ime stvaranja „evropskih šampiona“. Naprotiv, Komisija naglašava da osnovni cilj kontrole spajanja ostaje zaštita konkurencije i potrošača. Međutim, novi pristup bi kompanijama omogućio da u većoj meri dokazuju da spajanje donosi dugoročnu korist kroz veća ulaganja, inovacije, održivost, otpornost lanca snabdevanja i ekonomiju obima.
Od cena do inovacija i investicija
Dosadašnja pravila u velikoj meri su bila usmerena na pitanje kako će koncentracija uticati na konkurenciju, cene, izbor i kvalitet proizvoda. Komisija sada želi da više uzme u obzir i tzv. dinamičke efekte spajanja, odnosno ono što se može dogoditi sa ulaganjima i inovacijama na duži rok.
U nacrtu smernica prvi put se detaljnije razrađuje mogućnost da povećanje obima poslovanja bude izvor koristi za potrošače. Kompanije bi, na primer, mogle da pokažu da će spajanje omogućiti veća ulaganja u istraživanje i razvoj, sigurnije snabdevanje ili razvoj novih proizvoda koje pojedinačno ne bi mogle da finansiraju.
Komisija je u okviru revizije naručila i posebnu ekonomsku studiju o dinamičkim efektima koncentracija. Istovremeno, novo istraživanje koje je objavila u septembru, na uzorku od više od 3.000 spajanja razmatranih između 1990. i 2024. godine, pokazalo je da su u proseku nakon odobrenih koncentracija inovacije merene patentnom aktivnošću opadale, dok su marže i računovodstveni profiti rasli. Autori su ocenili da taj nalaz više ukazuje na povećanje tržišne moći nego na koristi od veće efikasnosti.
Zato Komisija istovremeno pokušava da proširi kriterijume i da zadrži strogu kontrolu nad mogućim zloupotrebama tržišne moći.
Kompanije koje će uskoro testirati nova pravila
Poslovna zajednica već ispituje koliko će ovaj zaokret biti značajan. Prema pisanju Financial Timesa, kompanije, investicione banke i advokatske kancelarije pripremaju velike transakcije koje bi mogle da postanu test za novi pristup Brisela. Među sektorima koji se izdvajaju su rudarstvo, papirna industrija, proizvodnja liftova i svemirska tehnologija.
Jedan od najzvučnijih primera je projekat objedinjavanja satelitskih aktivnosti kompanija Airbus, Thales i Leonardo, koji evropski zvaničnici posmatraju i kroz prizmu potrebe da Evropa razvije snažniju sopstvenu svemirsku industriju. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen javno je podržala ideju strateškog povezivanja kompanija u tom sektoru, dok je evropska komesarka za konkurenciju Teresa Ribera istovremeno poručila da tradicionalni standardi zaštite konkurencije ostaju na snazi.
Slična dilema pojavljuje se i u drugim industrijama. Finska kompanija Kone planira kupovinu nemačkog proizvođača liftova TK Elevator za 29,4 milijarde evra, što bi stvorilo najvećeg svetskog proizvođača liftova. Međutim, da bi dobila regulatorno odobrenje, Kone bi prema informacijama Rojtersa mogla da proda deo evropskog poslovanja TK ELevatora zbog zabrinutosti za konkurenciju. Očekuje se da transakcija neće biti završena pre drugog kvartala 2027. godine.
Ni druge velike koncentracije ne prolaze bez ozbiljne kontrole. Evropska komisija je početkom oktobra produžila rok kompanijama UPM-Kymmene i Sappi da ponude rešenja za probleme koje regulator vidi u njihovom planiranom poslu vrednom 1,42 milijarde evra. Njihovo povezivanje bi stvorilo najvećeg proizvođača komunikacionog papira u Evropi, ali Komisija strahuje od smanjenja konkurencije na tom tržištu.
Evropa želi veće kompanije, ali ne po svaku cenu
Revizija pravila dolazi u trenutku kada se u EU sve glasnije govori o tome da evropska industrija zaostaje za konkurentima iz SAD i Kine upravo zato što je tržište fragmentisano, a kompanije manje. U evropskoj politici konkurentnosti zato se sve više govori o potrebi da firme lakše posluju preko granica i koriste veličinu jedinstvenog tržišta.
Evropska komisija je u novim smernicama predvidela da se prilikom procene koncentracija više pažnje posveti ekonomiji obima, inovacijama, investicijama i otpornosti. Istovremeno, zadržava se mogućnost da spajanja budu blokirana ako bi dovela do ozbiljnog narušavanja konkurencije.
To znači da se ne menja osnovno pitanje pred evropskim regulatorom, već se širi odgovor na njega. Nije više dovoljno samo pitati da li će kompanija posle spajanja imati veću tržišnu moć, već i da li će veća kompanija zahvaljujući toj veličini moći da više ulaže, inovira i bude otpornija na globalne konkurentske pritiske.
Konačan ishod biće poznat do kraja godine, kada Komisija planira da završi reviziju smernica. Do tada će velike najavljene transakcije pokazivati koliko je Brisel zaista spreman da ide u pravcu stvaranja većih evropskih kompanija, a koliko će postojeća pravila konkurencije i dalje biti granica koju ni „evropski šampioni“ neće moći da pređu.
Foto: dcg_mak, Pixabay