Google posekao 400.000 stabala u Finskoj zbog data centra

Američka kompanija Gugl (Google) našla se u središtu velikog skandala u Finskoj nakon što je bez neophodnih ekoloških dozvola posekla stotine hiljada stabala radi izgradnje objekata za veštačku inteligenciju, piše Gardijan.

Finski organi za licenciranje i nadzor naložili su da Google privremeno zaustavi radove u blizini mesta Muhos na severu zemlje, kao i na lokaciji Otanmaki, pošto pre krčenja terena nisu sprovedene obavezne procene uticaja na životnu sredinu.

Na parceli od 330 hektara u Muhosu posečeno je oko 250.000 stabala, dok ekolozi procenjuju da je u Otanmakiju posečeno još 150.000.

Nakon što su bageri skinuli čak i površinski sloj tla, na terenu su ostali samo blato, tragovi mehanizacije i ostaci korenja.

Ekolog Mari Anala iz Finskog udruženja za zaštitu prirode izjavila je za Gardijan da prizor deluje poražavajuće, dodajući da drvo, s obzirom na to da je posečeno nelegalno, ne može biti ni prodato drvnoj industriji.

Dodatnu zabrinutost izaziva i to što se zamućena voda sa gradilišta uliva u lokalne vodotokove koji napajaju reku Oulujoki.

Reč je o projektu izgradnje infrastrukture za veštačku inteligenciju vrednom 13 milijardi evra, što je najveća investicija te vrste u istoriji ove nordijske zemlje.

Finski premijer Peteri Orpo, koji je ranije privlačenje ovakvih ulaganja isticao kao vrhunski prioritet i najavljivao trajnu korist za državu, sada je situaciju u Muhosu nazvao hladnim tušem.

Direktor Gugla za Finsku Anti Jarvinen uputio je javno izvinjenje zbog krčenja šuma, uz tvrdnju da je kompanija postupala prema svom tadašnjem najboljem razumevanju zakona.

Predsednica upravnog odbora Udruženja za zaštitu prirode Hana Halmenpa navodi da je sistem u Finskoj u velikoj meri zasnovan na poverenju i da je zapanjena načinom na koji je Gugl postupio, ocenjujući to kao čistu aroganciju.

Iako Finska sa 145 planiranih data centara privlači tehnološke kompanije zbog stabilnosti i hladne klime koja smanjuje troškove hlađenja, stručnjaci osporavaju stvarnu dobrobit ovakvih projekata.

Šef katedre za računarstvo na Univerzitetu u Helsinkiju Jusi Kangašarju naglašava da takvi centri donose mali broj radnih mesta i minimalne prihode od poreza, ističući da od njih praktično nema koristi niko osim samih operatera, jer strane kompanije opslužuju globalno tržište.

Predstavnici Gugla navode da u Finskoj posluju već 15 godina uz puno poštovanje standarda, kao i da su radove obustavili odmah po prijemu naloga nadležnih inspekcija.

Kompanija tvrdi da radi na zaštiti vodotokova i da planira sadnju drveća na 130 hektara u Muhosu, mada ekološki aktivisti ocenjuju da je taj obim pošumljavanja nedovoljan u odnosu na nivo uništenja.