Vest o mogućoj pojavi kuge u Rusiji izazvala je strah od nove epidemije, samo nekoliko godina nakon pandemije korona virusa. Međutim, između prvih izveštaja i onoga što su kasnije saopštile ruske zdravstvene vlasti postoji velika razlika.
Saznanje da je Rusija, nakon misteriozne smrti naučne radnice u sibirskom institutu za borbu protiv kuge, stavila u karantin gotovo 200 ljudi brzo je podgrejalo strah od nove epidemije. Ali, istine radi, kuga nikada nije ni nestajala.
Bakterija koja izaziva ovu bolest i dalje je prisutna u raznim delovima sveta, među kojima su i neke bivše sovjetske republike, u kojima se povremeno zabeleži poneki slučaj zaraze. Mongolija je posebno podložna izbijanju bolesti jer lokalno stanovništvo lovi mrmote, prirodne domaćine bakterije kuge, koji se tamo tradicionalno koriste kao hrana.
Međutim, oko onoga što se dogodilo u Rusiji vlada velika zabuna. Moskva insistira na tome da je naučna radnica umrla od upale pluća nepoznatog uzroka i da nema razloga za uzbunu. Sumnje u zvaničnu verziju pak podsećaju na dugu istoriju sovjetskog ćutanja o velikim katastrofama. Posle havarije u Černobilju 1986. godine, na primer, vlastima je trebalo više od 36 sati da javno potvrde šta se dogodilo.
Hronologija događaja u Sibiru
Darja Šipilova, 28-godišnja zaposlena u Irkutskom istraživačkom institutu za borbu protiv kuge Sibira i Dalekog istoka, primljena je u bolnicu u Šelehovu, nedaleko od Irkutska, zbog teške upale pluća. Umrla je nekoliko dana kasnije.
U prvim izveštajima navodilo se da je Šipilova slučajno razbila epruvetu sa živim bakterijama kuge dok je uzimala uzorke. Lokalni mediji opisali su sumnjivu infekciju kao plućnu kugu, najopasniji oblik bolesti, jer napada pluća i može da se prenosi sa čoveka na čoveka putem respiratornih kapljica.
Izveštaji su pokrenuli brzu reakciju. Najmanje 197 osoba koje su bile u kontaktu sa Šipilovom stavljeno je pod zdravstveni nadzor, uključujući 189 ljudi koji su hospitalizovani. „Za sada kod njih nema znakova bolesti, a rezultati laboratorijskih testova su negativni“, rekao je gubernator Irkutske oblasti Igor Kobzev.
Promenjena zvanična verzija
Bolnica u Šelehovu uvela je karantinska ograničenja, javni događaji su odloženi, a glavna ruska sanitarna doktorka Ana Popova otputovala je u region kako bi nadgledala mere protiv širenja bolesti. Obližnja fabrika aluminijuma u Irkutsku uvela je obavezno nošenje maski za svojih 2.154 zaposlenih.
A onda se zvanična verzija promenila. Ruska služba Rospotrebnadzor saopštila je da Šipilova nije umrla od kuge, već od „upale pluća nepoznate etiologije“. Testovi nisu pokazali prisustvo mikroorganizama povezanih sa opasnim patogenima sa kojima je radila, dok istraga nije pronašla dokaze da je u laboratoriji došlo do nezgode.
Naknadni testovi među osobama koje su bile u kontaktu sa Šipilovom pokazali su dva slučaja kovida 19 i dve infekcije rinovirusom, ali nijedan slučaj kuge.
Genadij Oniščenko, epidemiolog i nekadašnji direktor Rospotrebnadzora, ocenio je da „najverovatnije nije reč o kugi“.
Kuga nije nestala
Razmere preduzetih mera – karantin, zdravstveni nadzor, obavezne maske i direktno uključivanje Popove – privukle su pažnju jer se na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza zaista povremeno pojavljuju slučajevi kuge.
Svetska zdravstvena organizacija identifikovala je aktivna prirodna žarišta u Kazahstanu, Kirgistanu, Tadžikistanu, Turkmenistanu i Uzbekistanu, koja obuhvataju oko 1,8 miliona kvadratnih kilometara. U tom regionu sporadični slučajevi su beleženi gotovo svake godine.
Važno je, međutim, razlikovati oblike ove bolesti. U slučaju Šipilove sumnjalo se na plućnu kugu, koja može da se prenosi među ljudima, dok se većina podataka o prirodnim žarištima i ranijim slučajevima u regionu odnosi na bubonsku kugu, koja se najčešće prenosi preko buva sa zaraženih glodara.
Kako se leči kuga?
Kugu inače izaziva bakterija Yersinia pestis, koja prirodno opstaje među populacijama divljih glodara i buvama koje na njima žive. Bolest je i dalje prisutna u delovima Azije, Afrike i Amerike, ali se danas uspešno leči antibioticima ako se dovoljno rano dijagnostikuje.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, nelečena bubonska kuga ima smrtnost od oko 30 do 60 odsto, dok su nelečeni plućni i septikemijski oblici praktično uvek smrtonosni. Rizik je, međutim, znatno manji kada se bolest na vreme prepozna i leči antibioticima.
Rusija je poslednji potvrđeni slučaj kuge zabeležila 2016. godine, kada je desetogodišnji dečak u Republici Altaj oboleo od bubonske kuge nakon kontakta sa mrmotom. Sedamnaest osoba koje su bile u kontaktu s njim, uključujući šestoro dece, stavljeno je u karantin, a dečak se nakon lečenja oporavio.
Za sada, dakle, nema dokaza da se kuga širi po Rusiji. Ali slučaj iz Irkutska podseća da bolest koju vezujemo za srednjovekovnu pandemiju nije nestala, njena prirodna žarišta i dalje postoje, a povremeni slučajevi i danas se pojavljuju.
Izvor: Intellinews
Foto: Darko Stojanovic, Pixabay