Strani državljani u Srbiji najčešće su angažovani u građevinarstvu, ugostiteljstvu i na digitalnim platformama

Kako je naveo portal Magločistač, formiranje tog sindikata u junu ove godine proisteklo je iz trenda kontinuiranog rasta broja radnih imigranata u Srbiji, a onda i potrebe da se na organizovan način štite njihova radna, ali i sva druga prava.

„Da je radna imigracija to jest doseljavanje najzastupljeniji oblik migracije u zemlji, pokazuju i zvanični statistički podaci koje na godišnjem nivou objavljuje Komesarijat za izbeglice i migracije u dokumentu. U poslednjem izveštaju za 2025. godinu ističe se da je taj trend uslovljen potrebama tržišta rada i nedostatkom domaće radne snage, naročito kada se radi o realizaciji velikih infrastrukturnih projekata“, piše u tekstu.

Portal podseća da je krajem prošle godine u Srbiji, po osnovu nekog oblika zapošljavanja, boravilo 64.672 stranca, što je za 24 odsto više nego prethodne godine.

Najzastupljeniji su bili građani Rusije, kojih je bilo gotovo 23.000, zatim Kinezi (12.300), Indijci (7.000), Turci (6.000), Nepalci (2.700) i nešto više od 13.000 ostalih, među kojima su najbrojniji državljani Bangladeša, Šri Lanke, Egipta i Uzbekistana.

„Zapošljavanje nije jedini osnov po kom se stranim državljanima izdaje dozvola za privremeni boravak u Srbiji, već to mogu biti i školovanje, naučno-obrazovne aktivnosti, spajanje porodice, obavljanje verske službe, lečenja ili nege…

Posmatrano po svim osnovama, u Srbiji su na kraju 2025. godine najbroniji imigranti sa pravom privremenog boravka bili Rusi (59.917) i Kinezi (15.160), iza kojih slede državljani Indije, Turske, Šri Lanke, Nepala, Bangladeša, Uzbekistana… Državljani Rusije su najbrojniji i po osnovu stalno nastanjenih stranaca.

Inicijatorka osnivanja Sindikata migrantskih radnika Srbije Tara Rukeci Milivojević izjavila je za Magločistač da postoji trend povećanja broja stranih radnika iz zemalja koje se svrstavaju u kategoriju „ostalih“, ali da je njih i dalje manje u odnosu na Ruse ili Kineze.

„Ali ka tom najmanjem procentu desnica usmerava svoju antimigrantsku propagandu… Isto to radi i desnica u Hrvatskoj, gde se mržnja širi pod plaštom ‘zamene stanovništva’, ugroženosti ‘belog čoveka’ od radnika iz Bangladeša, Nepala, Pakinstana, Šri Lanke, dok najveći broj migrantskih radnika dolazi iz BiH i Srbije. Tako su i ovde na meti ‘ne-beli’ radnici. Njih najviše iskorišćavaju, žive u najlošijim uslovima“, rekla je ona.

Problemi sa kojima se strani radnici suočavaju u Srbiji su brojni, dodaje ona, a ti problemi počinju još u zemlji porekla jer su prinuđeni da se zadužuju, to jest da plaćaju ogromne svote novca kako bi uopšte došli do svog odredišta.

To ih, dodaje, dovodi u položaj dužničkog ropstva, dok oni računaju da će dug – pod obećanim uslovima – brzo vratiti, i tek onda nastaviti da zarađuju kako bi u matičnoj zemlji obezbeđivali svoje porodice.

„U Srbiji ih, međutim, dočeka sasvim drugačija priča od one koju dobiju u matičnim zemljama… Zbog problema s kojima se suočavaju u Srbiji, strani radnici se ne obraćaju zvaničnim institucijama jer u njih, jednostavno, nemaju poverenja“, navela je ona.

Prema njenoj oceni, položaj stranih radnika u Srbiji je naličje položaja domaćih, čija se prava urušavaju u poslednjih 30 godina.
„Urušavanje radničkih prava nije došlo sa ‘uvozom’ radne snage. Najveći je problem to što se protiv takvog ‘dampinga’ ne bori tako što bes zbog loših uslova života pripisujemo stranim radnicima, već udruživanjem sa njima, stvaranjem jakih sindikalnih struktura koje mogu da pruže otpor poslodavcima koji žele što jeftiniju radnu snagu, što ugroženiju, ranjiviju“, kazala je ona.