Povodom Međunarodnog dana borbe protiv siromaštva koji se obeležava 17. oktobra istraživanja pokazuju da svaki peti stanovnik Srbije živi u riziku od siromaštva, dok se procenjuje da oko pola miliona ljudi živi u apsolutnom siromaštvu.
Iako se neki pokazatelji siromaštva poslednjih godina smanjuju, stručnjaci navode da prvi koraci u borbi protiv siromaštva leže u izmeni Zakona o socijalnoj zaštiti koji je zastareo. Kako naš sagovornik navodi, „ministri se smenjuju, a novi zakon se ne donosi“.
Apsolutno siromaštvo u Srbiji prestalo je da se prati od 2021. godine, a prema podacima UNICEF-a, tada je stopa apsolutnog siromaštva iznosila 8,9 odsto što je 607.572 osobe koje su živele u siromaštvu. Stručnjaci procenjuju da bi danas moglo biti oko pola miliona ljudi u siromaštvu.
Prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u 2025. godini 19,6 odsto građana živelo je u riziku od siromaštva. U istoj godini je stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti iznosila 23,2 odsto.
Prag rizika od siromaštva u 2025. godini iznosio je u proseku 45.674 dinara mesečno za jednočlano domaćinstvo. Za domaćinstvo sa dvoje odraslih i detetom mlađim od 14 godina prag je bio 82.213 dinara.
Za četvročlanu porodicu od dvoje odraslih i dvoje dece do 14 godine prag rizika od siromaštva iznosio je 95,915 dinara.
Među zaposlenima, samozaposlena lica su bila u većem riziku, njih 13 odsto, u odnosu na lica zaposlena kod poslodavca, kojih je bilo 4,8 odsto u riziku od siromaštva. Među penzionerima, skoro svaki četvrti ili 23,4 odsto bio je u riziku od siromaštva.
Direktor Centra za socijalne politike Žarko Šunderić navodi da Srbija nema konkretne strategije za smanjenje siromaštva, kao i da je zakon o socijalnoj zaštiti donet 2011. godine neadekvatan i zastareo.
„Od tada su se prilike promenile. Videli smo rupe u sprovođenju zakona, kao i neke stvari inspirisane Evropskom unijom koje treba ubaciti. Međutim, taj novi zakon nije donet, a pitanje je zašto. Ministri se menjaju i kažu da su počeli sa dopunama zakona, međutim na kraju mandata, zakon se ne donese“, kaže Šunderić i dodaje da se ovime propušta prilika da se stvari reše zakonom i da se granice siromaštva dodatno pojasne.
Prema anketi o siromaštvu i socijalnoj nejednakosti (SILC) RZS-a, čak 85,9 odsto domaćinstava u Srbiji ima manje ili veće poteškoće da „sastavi kraj sa krajem“. Nešto više od polovine ispitanih izjasnilo se da u tome ima izvesne poteškoće, svaki peti navodi da mu je „sastavljanje kraja sa krajem“ teško, a svaki deseti stanovnik kaže da je veoma teško.
Oko 36 odsto domaćinstava navodi da ne mogu iz budžeta domaćinstva da pokriju neočekivani trošak od 29.000 dinara. Isto tako, 36,3 odsto domaćinstava ne može sebi da priušti nedelju dana odmora van kuće, a 14,2 odsto ne može da priušti meso ili ribu u obroku svakog drugog dana. Grejanje stana ne može da priušti 9,3 odsto ili skoro svako deseto domaćinstvo.
Slobodan Milošević iz Karitasa Srbije ističe da ova organizacija u poslednje dve godine primećuje da im se sve više ljudi obraća za pomoć u hrani i osnovnim životnim potrepštinama.
„Ranije su češće tražili novčanu pomoć, a sada sve više traže ono najosnovnije, što dovoljno govori o težini situacije u kojoj se mnogi ljudi nalaze. Nažalost, i ceo naš civilni sektor je u krizi, tako da ni naši kapaciteti nisu veliki. Pritom, važno je da razumemo da siromaštvo ne pogađa sve ljude na isti način, niti su svi u tu situaciju došli iz istih razloga. Osobe sa invaliditetom, Romi, stari ljudi koji žive sami, povratnici po sporazumu o readmisiji…da ne govorimo o ljudima u situaciji beskućništva. Rešavanju problema siromaštva se mora prilaziti sa razliitih strana i različitim ljudima pružati različite vidove podrške“, ističe on.