Prihodi 500 najvećih kompanija u centralnoj i istočnoj Evropi porasli su prošle godine za 2,9 odsto na 1.120 milijardi evra, ali je njihova profitabilnost oslabila. Nijedna kompanija iz Srbije nije se našla među deset najvećih, ali smo zadržali 15 predstavnika na listi Coface CEE Top 500.
Petsto najvećih kompanija u centralnoj i istočnoj Evropi ostvarilo je u 2025. godini ukupne prihode od 1.120 milijardi evra, što je za 2,9 odsto više nego godinu ranije. Međutim, rast prodaje nije se pretočio u veću dobit. Zbirni neto profit ostao je gotovo nepromenjen, na 34,9 milijardi evra, dok je neto profitna marža pala sa 3,2 na 3,1 odsto, pokazuje 18. izdanje istraživanja Coface CEE Top 500.
Prošle godine je porastao i broj kompanija koje su godinu završile sa gubitkom i to sa 65 na 74. Više od dve trećine firmi jeste povećalo prihode, ali su rast troškova rada, slaba inostrana tražnja i sve snažnija međunarodna konkurencija ograničili njihovu profitabilnost.
Kako je na predstavljanju istraživanja objasnio Mateusz Dadej, regionalni ekonomista Cofacea za centralnu i istočnu Evropu, rast zarada nastavio je da nadmašuje rast produktivnosti, dok je finansiranje ostalo skupo. Zato će za dugoročnu konkurentnost kompanija biti sve važnije da unaprede produktivnost, stvaraju veću dodatu vrednost i pomeraju se ka zahtevnijim segmentima proizvodnje.
Na vrhu liste Top 500 kompanija i dalje je poljski energetski gigant Orlen, sa prihodima od 63,45 milijardi evra, što je devet odsto manje nego 2024. godine. Drugo mesto zauzima češka Škoda Auto, čiji su prihodi porasli 12 odsto, na 28,32 milijarde evra, dok je treći poljski Jeronimo Martins, vlasnik maloprodajnog lanca Biedronka, sa 25,53 milijarde evra i rastom od šest odsto. Prvih sedam pozicija ostalo je nepromenjeno, a među prvih deset nema nijedne kompanije iz Srbije.
Poljska daleko ispred ostalih
Ovo rangiranje obuhvata 12 zemalja, a osnovni kriterijum za ulazak na listu je godišnji prihod veći od 300 miliona evra. Banke, osiguravajuće kuće i druge finansijske institucije nisu uključene.
Prošle godine je po broju kompanija na listi ubedljivo prednjačila Poljska sa 172 predstavnika, šest manje nego u prethodnom izdanju. Slede Češka sa 73 kompanije, dve više nego ranije, Mađarska sa 62 i Rumunija sa 59, koja je dobila još tri predstavnika. Bugarska ima 26 kompanija, Slovačka 25, Litvanija 23, Hrvatska 17 – dve više nego prošle godine – dok Srbija zadržava 15 predstavnika. Na listi su i Slovenija sa 13, Estonija sa deset i Letonija sa pet kompanija.
Posmatrano po sektorima, najveći zbirni promet ostvarile su kompanije iz oblasti rudarstva, hemijske i naftne industrije, proizvodnje plastike i farmacije. Tu je bilo 87 kompanija sa ukupno 259,2 milijarde evra prometa. Automobilska industrija i transport zauzimaju drugo mesto sa 207,6 milijardi evra, ali imaju najviše predstavnika na listi – 94. Na trećem mestu je nespecijalizovana trgovina, sa 70 kompanija i prometom od 171,8 milijardi evra.
Automobilska industrija, uprkos velikom broju kompanija, suočava se sa slabom tražnjom na evropskom tržištu i sve snažnijom konkurencijom kineskih proizvođača. S druge strane, maloprodaja je imala koristi od rasta potrošnje domaćinstava, dok su građevinarstvo i energetika imali podršku javnih investicija. Posebno se izdvaja odbrambena industrija jer su četiri najveće kompanije iz tog sektora koje su ušle na listu povećale zajedničke prihode za 49 odsto.
Srbiju očekuje ubrzanje privrednog rasta
Kada je reč o privrednom rastu u 2025. godini, među zemljama obuhvaćenim istraživanjem prednjačile su Poljska sa 3,6 odsto, Hrvatska sa 3,4 i Bugarska sa 3,1 odsto. Srbija je bila četvrta sa rastom BDP-a od 2,1 odsto.
Prema prognozama Cofacea predstavljenim na skupu, privredni rast Srbije trebalo bi da ubrza na 3,2 odsto u 2026. godini, te da naredne godine uspori na 2,8 odsto. Poljskoj se predviđa najbrži rast među posmatranim zemljama, od 3,6 odsto ove i 3,2 odsto naredne godine. Nasuprot tome, Rumuniju očekuje najteža godina, sa prognoziranim padom BDP-a od 0,7 odsto u 2026, nakon čega bi privreda u 2027. trebalo da poraste za 1,6 odsto.
Na nivou čitavog regiona Coface očekuje rast BDP-a od 2,3 odsto u ovoj i 2,6 odsto u narednoj godini. Privatna potrošnja, investicije i veća izdvajanja za odbranu trebalo bi da budu glavni pokretači rasta, ali će trgovinske tenzije i jačanje međunarodne konkurencije i dalje predstavljati značajne rizike za kompanije.
Foto: alphaspirit, Depositphotos