Broj izdatih građevinskih dozvola porastao je drugi mesec zaredom, ali to, nažalost, ne znači i više stanova koji će stići na tržište. Što se cena tiče, to je već druga stvar
Zvanična statistika obradovala nas je danas još jednim optimističnim podatkom. Broj ukupno izdatih građevinskih dozvola u novembru 2023. godine (3.357) bio je čak 20,7 odsto veći nego godinu dana ranije. Imponuje i broj dozvola za gradnju stanova (planirano je 3.783 stana), kojih je za 14 odsto više nego prethodnog novembra.
Ovi podaci su utoliko bolji jer je u prethodna dva meseca broj stanova za čiju gradnju su izdate dozvole bio u padu. Međutim, to ne znači i da će srpsko tržište dogodine dobiti toliko stanova koliko je odobreno u novembru. Ali ne znači ni da će „manjak“ obavezno značiti i višu cenu za one koji su već na tržištu ili se na njemu pojave.
Petar Matunović, direktor preduzeća za građevinske sisteme „Lastavica“, objašnjava za 24sedam da su to sve dozvole koje su tražene pre nego što je naišao najteži udar poslednje krize.
– Neko je kupio zemljište pre godinu i po, zatim godinu dana radio projekat i šest meseci završavao dokumentaciju, pa je sada dobio građevinsku dozvolu. Da li će sada ući u gradnju, sumnjam. Možda se većina tih gradnji neće ostvariti u naredne dve godine – smatra Matunović.
Nema velikog broja aktivnih investitora
Da na tržištu u ovom trenutku nema velikog broja aktivnih investitora, potvrđuje i Dragan Rabatić, izvršni direktor novosadske agencije za promet nekretnina „Solis nekretnine“.
– Nema investitora koji tragaju za lokacijama. Narodski rečeno, „investitor su povukli ručnu“. Oni koji su kupili lokacije u prethodnom periodu sada možda kompletiraju dokumentaciju, što je proces koji traje bar šest meseci, ali ima i onih koji sada žele da prodaju lokacije koje su kupili pre godinu dana ili nešto više. Do smo pre godinu dana bila je jagma za lokacijama, a sada, kada su investitori podvukli crtu, nisu više svi radi da grade – kaže Rabatić za 24sedam.
Godina stagnacije gradnje, a da li isto važi i za cene?
Razlog ovom pesimizmu je aktuelna situacija u građevinarstvu u Srbiji, gde je, kako kaže Matunović, tržište u debelog stagnaciji.
– Banke su veoma usporile, ako ne i stopirale kreditno investiranje, i malo je investitora koji mogu da grade bez podrške banaka. Takođe, imamo i očekivani pad cena u 2024. godini od, kako se priča među građevinarima, 20 odsto, pa ni to baš ne privlači investitore u posao. Ranije je bila situacija da ako „ne uhvatite prvi ašov“ kada investitor počne gradnju, nećete ni dobiti priliku da kupite stan. Danas već imate neprodate stanove u novogradnji – napominje Matanović.
Dragan Rabatić kaže da se čak i u Novom Sadu, koji je specifično tržište u Srbiji jer ima dobru i ponudu i tražnju već neko vreme, sad dešava da prodaja pada.
– Ako izuzmemo po svemu nestandardnu 2022. godinu koja iskače iz priče, imali smo dobru 2021. i isto tako dobru 2023. godinu. Međutim, pitanje je da li će i 2024. biti dobra. Ako bude na nivou 2023, to će biti dobro za tržište, ali ne znam da li će tako i biti – napominje Rabatić.
Za Petra Matunovića, s druge strane, tu nema dvojbe.
– Mislim da će ova godina biti ta koja će razrešiti tu napumpanu situaciju sa stanovima i cenama u Srbiji. Sada sam bio u Beču, gde se stan u boljim četvrtima prodaje po 3.000 evra za kvadrat. Ista, ako ne i veća cena je u Beogradu, koji ne može da infrastrukturno priđe Beču još sto godina. Pitanje je koji to komfor života kupuje neko ko u Beogradu za kvadrat da tri, četiri ili pet hiljada evra – zaključuje Matunović.
Izvor: 24sedam.rs
Foto: Pixaba