Otišli ste na odmor, ne razmišljajući ni o čemu, jer sada je vaš trenutak da odmarate, dok vas po povratku na računu čeka pun iznos plate. Ovo je bar ono što mnogi očekuju, ali šta se dešava kada vas u povratku sačeka surova realnost, odnosno manja plata, a troškovi su isti.
Šta se desilo sa plaćenim odmorom?
Ova situacija „pogodila“ je većinu zaposlenih u Srbiji, ali malo ko zna kako je došlo do umanjenog iznosa. U potrazi sa odgovorom, kontaktirali smo advokata za radno pravo Ozrena Slovića.
Računa se prosečna zarade u prethodnih 12 meseci
– Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa – istakao je advokat.
Slović je potom pojasnio da kada ste na godišnjem odmoru, ne primate zaradu već naknadu zarade.
– Razlika je upravo u tome, što se računa prosečna zarada u prethodnih 12 meseci, s tim što u zaradu, bar prema mišljenju ministarstva rada, ne ulazi, na primer, naknada troškova za prevoz, pa samim tim već tu može doći da razlike u konačnom iznosu koji zaposleni prime – istakao je Slović .
Takođe, po jednoj presudi Vrhovnog kasacionog suda, naknada zarade za vreme godišnjeg odmora se obračunava prema prosečnoj plati po radnom satu ostvarenoj u prethodnih 12 meseci.
Advokat Ozren Slovići ističe da to znači da se prvo dobije koliki je iznos naknade po jednom radnom času, pa se to množi sa brojem radnih časova u tom mesecu.
– Pa kako neki meseci imaju 184 radnih sati a neki samo 168, može doći do velike razlike u iznosu zarade i naknade zarade za vreme godišnjeg odmora. Sudska praksa nije potpuno ujenačena po ovom pitanju, pa to stvara dodatne probleme i nedoumice kod zaposlenih – pojasnio nam je advokat Ozren Slovića.
Izvor: Telegraf.rs
Foto: Pixabay