U poslednje vreme u javnosti se često može čuti pitanje da li se kompanijama, posebno malim koje su tek na početku poslovanja, više isplati da koriste društvene mreže ili veb-sajtove. Činjenica je da su društvene mreže dobar kanal za širenje baze klijenata jer imaju oko pet milijardi korisnika, nisu komplikovane za upotrebu a članstvo na njima se ne plaća, bar ne novcem (već podacima o korisniku). Ipak, društvene mreže su u vlasništvu drugih privatnih kompanija koje u svakom trenutku mogu promeniti korisničku politiku i time otežati ili čak onemogućiti njihovo korišćenje u poslovne svrhe. S druge strane, sajtovi pripadaju njihovim vlasnicima koji sami određuju pravila korišćenja. Pored toga, istraživanja pokazuju da većina kupaca više veruje kompanijama koje poseduju sajt, i da preko sajta i domena lakše potvrđuje identitet tih kompanija, što je izuzetno važno u eri masovnih prevara na internetu. Zato se najoptimalnijim rešenjem za preduzeća, naravno ukoliko imaju mogućnosti za to, smatra korišćenje sajta za poslovanje, a naloga na društvenim mrežama za komunikaciju.
Da se ovog pravila drži sve veći broj domaćih kompanija potvrdilo je poslednje istraživanje Registra nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) pod nazivom „Upotreba digitalnih tehnologija u poslovanju“, prema kojem 75,6% firmi u Srbiji poseduje veb-sajt. To su najčešće kompanije iz sektora proizvodnje (83,5%) i trgovine (80%), dok je u uslužnom sektoru 30,2% firmi ipak bez veb-sajta. Od svih poslovnih sajtova u našoj zemlji 98% njih sadrži poslovne kontakt informacije, 96,6% i opise proizvoda i usluga, a mogućnost prodaje ima 30,2% sajtova. S druge strane, 79,32% kompanija kao glavni kanal komunikacije na internetu koristi društvene mreže.
Veća firma – veća potreba za sajtom
Iz pomenutih podataka vidi se da gotovo četvrtina kompanija u Srbiji ne poseduje sajt. U pitanju su uglavnom mlađe i manje kompanije koje nemaju sredstava za ulaganje u isti ili smatraju da im sajt jednostavno nije potreban.
U brojkama to izgleda ovako – 80,56% kompanija koje posluju duže od 20 godina redovno koristi sajt u svom poslovanju. Sa smanjenjem godina njihovog postojanja opada i procenat kompanija koje poseduju sajt, pa tako samo četvrtina firmi koje posluju manje od godinu dana koristi veb-sajt.
Isti princip važi i kada se kao kriterijum uzme veličina preduzeća. Naime, 100% velikih kompanija ima sopstveni sajt, kao i 87,37% srednjih preduzeća, dok kod malih i mikro kompanija taj postotak iznosi 81,28% i 71,93%. S druge strane, manje od polovine preduzetnika koristi poslovni sajt, a dobar deo njih prisustvo na internetu obezbeđuje pomoću društvenih mreža.
Najpopularniji domeni među kompanijama
Podaci o broju kompanija koje ulažu u veb-sajtove, uprkos tome što su društvene mreže bar načelno besplatne, pokazuju da su sajtovi i dalje temelj poslovnog prisustva na internetu. No, da bi kompanija uopšte mogla da postavi veb-sajt i time obezbedi svoj prostor na internetu, ona prvo mora da zakupi naziv domena. Premda izbor domena na prvi pogled ne izgleda kao pitanje od velike važnosti za poslovanje, ono to jeste i iz bezbednosnih i iz marketiških razloga.
Ali, o kojim domenima zapravo ovde govorimo? O svim, ali najveću pažnju ipak privlači najdominantniji domen, a to je .rs imajući u vidu da je na njemu svoj sajt kreiralo 69,8% privrednika u Srbiji. Njihova motivacija je uglavnom geografske i marketinške prirode, premda su neka prethodna istraživanja pokazala i da deo ispitanika smatra .rs domen najbezbednijim. Čak 94,4% kompanija koje su kreirale sajt na .rs domenu poseduje i svoj imejl na njemu, ali one nisu jedine. Naime, na .rs domenu svoje imejlove ima i 21,7% kompanija sa sajtom na .com domenu.
Više od polovine firmi, 52,50% njih, za poslovnu komunikaciju koristi brendirani imejl, dok se 32,83% služi besplatnim servisima kao što su Gmail, Yahoo ili Hotmail. Brendirani imejl je inače imejl koji se nalazi na kompanijskom domen. Ovakav imejl kompanijama pruža besplatnu promociju jer se u imejl adresi pošiljaoca, u okviru naziva domena, najčešće nalazi naziv firme koji se, kroz redovnu komunikaciju, vremenom urezuje u pamćenje primaoca.
Foto: JeongGuHyeok, Pixabay