Svetska zdravstvena organizacija definiše mentalno zdravlje kao stanje mentalnog dobrostanja koje omogućava ljudima da se izbore sa životnim stresovima, razumeju svoje sposobnosti, dobro uče, rade i doprinose svojoj zajednici.
Širok spektar faktora može uticati kako pozitivno, tako i negativno na mentalno zdravlje čoveka. Iako većina ljudi ima prirodnu otpornost kada se suočava sa različitim izazovima – kako u privatnom tako i u profesionalnom okruženju – ipak postoji deo populacije koji je podložniji javljanju problema vezanih za mentalno zdravlje. Kao što je napomenuto, razlozi su brojni – od siromaštva, društvene nejednakosti, različitih vrsta hendikepa, nasilja, doživljenih trauma, porodičnih okolnosti, genetske podložnosti, kao i kulturoloških faktora koji mogu pospešiti stigmu koja je nažalost još uvek prisutna kada su u pitanju teškoće u mentalnom funkcionisanju.
Takođe, stepen zdravstvene brige, odnosno sistemski uređena rešenja, podrška i smernica koje se tiču osetljvih grupa kada je u pitanju mentalno zdravlje značajno varira na globalnom nivou. Međutim, može se reći da se svest o važnosti uloge mentalnog zdravlja u kvalitetu života pojedinca svakako povećava, što se oslikava i kroz proširen repertoar izraza i pojmova koje koristimo kako bismo je što bolje razumeli i objasnili.
Postojeće “zamke” u radnom okruženju, pandemija i mentalno zdravlje
Najučestaliji razlog javljanja problema mentalnog zdravlja u radnom okruženju, koji se najčešće odražavaju kroz simptome depresije i anksioznosti, kao i sindroma “sagorevanja” (burnout) jeste stres na radu. On je pak, najizraženiji u takozvanim toksičnim radnim sredinama. Tvorci nezdrave radne atmosfere su raznoliki: mikromenadžment, mobing, nesklad između sposobnosti zaposlenih i zahteva i obima posla, percepcija zaposlenih da nisu vrednovani i poštovani od strane kompanije, nedovoljna transparentnost i otvorenost u komunikaciji, manjak/izostanak podrške u rešavanju problema sa kojima se suočavaju zaposleni, uključujuči pre svega loše međuljudske odnose na različitim nivoima organizacione strukture.
Ipak, pandemija korona virusa je poslužila kao značajan katalizator u podizanju svesti o važnosti psihičkog dobrostanja na radnom mestu. Stres prouzrokovan neizvesnošću zadržavanja radnog mesta, kao i otuđenost u socijalnim kontaktima usled rada od kuće je osetno povećao javljanje anksioznosti i depresije kod zaposlenih.
Podsetnik o važnosti uloge mentalnog zdravlja na radnu produktivnost može se naći i u jednom preglednom članku (De Oliveira i sar., 2022) koji je obuhvatio 38 relevantnih studija u rasponu od 12 godina (2008-2020). U njemu je navedeno da se ekonomski teret mentalnih poremećaja procenjuje na čak 2.5 triliona dolara u 2010. godini, odnosno da će dostići 6 triliona do 2030.
Nadalje, ovaj članak izveštava o jasnim dokazima da je loše mentalno zdravlje, najčešće ispoljeno kroz depresiju i anksioznost, u vezi sa smanjenom radnom produktivnošću i apsentizmom (odsustvo sa posla).
Budući da čovek praktično provede trećinu svog dana na poslu, kroz pet dana u nedelji, jasno je zašto je važno uzeti u obzir njegovo mentalno stanje u radnom okruženju.
Balkan, zaposleni i mentalno zdravlje: ka odgovornijem pristupu psihičkoj dobrobiti na radnom mestu
Regionalna studija “Iskustvo zaposlenih” sprovedena na uzorku od 2.000 ispitanika na teritoriji Srbije, Hrvatske i Slovenije istakla je važnost osnaživanja mentalnog zdravlja u radnom okruženju. Naime, gotovo sve generacije u svim zemljama su na pitanje šta bi pospešilo mentalno zdravlje u radnom okruženju odgovorile – pomoć psihoterapeuta. U skladu sa ovim odgovorom, istraživači su kontaktirali i kompanije koje su obezbedile psihološku podršku svojim zaposlenima u vidu psihoterapije: uticaj je bio pozitivan, kako na zaposlene i njihovu motivaciju, tako i na profit poslodavca.
Domaći stručnjaci takođe naglašavaju važnost stupanja generacije Z na tržište rada u većoj odgovornosti ka mentalnom zdravlju u organizacionoj kulturi. Oni ističu da pripadnici ove generacije traže poslodavce koji prepoznaju važnost psihološke podrške i imaju programe podsticanja mentalnog zdravlja u sklopu ponuđenih benefita.
Važnost psihološkog osnaživanja u radnoj sredini je višestruka, a njena korist se za poslodavca, ukoliko omogući kontinuiranu psihološku podršku zaposlenima, može odraziti kroz smanjenu fluktuaciju kadrova, povećanje motivacije, lojalnosti i već pomenute radne produktivnosti zaposlenih, što ultimativno doprinosi i samoj finansijskoj dobiti kompanije.
Korisno je napomenuti i da je procenjeno da oko 30% velikih i 20% srednjih kompanija koristi neki oblik profesionalnih usluga psihološke podrške, dok je to ređe kod malih preduzetnika, što može biti posledica razvijenije svesti većih organizacija o potrebi pružanja takvih usluga svojim zaposlenima – obzirom da su u takvim organizacionim strukturama faktori multinacionalizma i multikulturalizma prisutniji.
Korisne smernice za bolju brigu o mentalnom zdravlju na poslu
Integracija mentalnog zdravlja u organizacionu kulturu
Kao solidna osnova za obezbeđivanje bolje brige o mentalnom zdravlju zaposlenih svakako mogu poslužiti strateški i sistematski napori kompanija da ne samo obezbede resurse za programe psihološke podrške, već i inkorporiraju brigu o mentalnom zdravlju u organizacionu kulturu. Naime, stvaranje sigurnog okruženja za zaposlene u kom će osećati slobodu i podršku da otvoreno govore o svojim mentalnim izazovima i koje će dati prostor za razgovor o metalnom zdravlju je važan početni korak u pružanju psihološke podrške zaposlenima.
Prevencija kroz edukaciju
Isto tako, izuzetno je važno uložiti napore kako bi se eventualno izvršila prevencija javljanja mentalnih poremećaja u radnom okruženju. To se najpre može realizovati kroz edukaciju zaposlenih i menadžmenta (kroz organizovanje seminara/radionica o mentalnom zdravlju, edukacija o važnim mehanizama za prevladavanje stresa i predupređenja sagorevanja (burnout) na poslu, asertivnoj komunikaciji, upravljanju konfliktima i o upravljanju ljudima orijentisanom na potrebe zaposlenih) kako bi se prvo identifikovali potencijalni stresori vezani za samo radno mesto ili uslove u radnom okruženju koji mogu pospešiti javljanje psihopatoloških fenomena kod zaposlenih, a potom i sami simptomi koji su karakteristični za određene mentalne poremećaje koji se ispoljavaju kroz promene u samom ponašanju zaposlenih (kao što su recimo niska motivisanost, kašnjenje na posao, napetost u odnosima, nesigurnost, gubitak samopouzdanja, umanjena produktivnost, rasejanost, odsutnost, izolacija/povlačenje iz timskog rada, ravnodušnost).
Ostvarivanje psihološke podrške angažovanjem profesionalaca
Za kraj, važno je napomenuti da se najefikasnija briga o mentalnom dobrostanju zaposlenih svakako može sprovesti kroz kontinuiranu podršku profesionalaca, kao što su organizacioni psiholozi i psihoterapeuti. Načini na koje se može realizovati ova podrška su mnogobrojni, od angažovanja internih i eksternih psihologa i psihoterapeuta, organizovanja stručne pomoći i asistencije u kriznim situacijama (kao što su vanredne okolnosti poput pandemije ili značajne promene u organizacionoj strukturi), organizovanja gorepomenutih edukacija, ali i samoinicijativne upotrebe digitalnih tehnologija, poput relevantnih aplikacija i digitalnih alata za samopomoć i online savetovanje.
Izvor: Stetoskop
Foto: Pixabay