Poslednjom revizijom Fiskalne strategije statističari su znatno podigli naš BDP smanjivši udeo javnog duga u njemu, što je omogućilo državi da više ulaže u različite projekte kakav je Expo.
Ovo je zaključak Fiskalnog saveta u analizi revidirane Fiskalne strategije za 2025. U pomenutoj analizi stoji da će u narednim godinama pojačana potrošnja države na projekte vezane za EXPO, puteve i naoružanje povećati budžetski deficit na oko tri odsto BDP-a. Međutim, kako se navodi, uprkos tome budući plan potrošnje „neće ugroziti stabilnost“.
Ipak, ostaje pitanje zašto se u Srbiji odluke o budžetskoj potrošnji i investicijama često menjaju i donose u „hodu“, bez jasnog plana i prioriteta. Dakle, šta se desilo pa smo sa umereno konzervativne fiskalne politike u prethodne tri godine, u ovoj odjednom prešli na sipanje para u velike projekte, što će potrajati i u narednom periodu?
„Do povećanja fiskalnog deficita u odnosu na Nacrt Strategije ne bi moralo da dođe da nije bilo šireg rasta preostalih budžetskih rashoda, koji u revidiranoj Strategiji nije dobro ni objašnjen. Posebno je šteta to što je propuštena prilika da se štedljivijim planom i nižim fiskalnim deficitom javni dug Srbije ranije spusti ispod 45% BDP-a, pa uvođenje fiskalnih pravila o deficitu ne bi moralo da se odlaže čak do 2029. godine“, kažu ekonomisti Saveta i dodaju da je ekonomski bilo bolje i moguće da se planira niži fiskalni deficit u naredne tri godine i posledično manje zaduži zemlja, stoji u oceni revizije.
Kako je zapravo smanjen naš javni dug?
Brojke su te koje su jednim delom omogućile državi da krene u ekspanziju potrošnje, jer zbog statistike je i javni dug smanjen. Ovo je posledica revidiranog rasta BDP-a Srbije za 2023. godinu kojim je Republički zavod za statistiku (RZS) najblaže rečeno iznenadio stručnjake, pritom značajno izmenivši i sve brojke koje se posmatraju u odnosu na BDP. Naime, rast privrede je prema proceni bio 2,5%, ali je u oktobru kada je Zavod sveo ceo račun, ova brojka narasla na 3,8 odsto.
A što više raste BDP manji je udeo javnog duga u njemu, pa je tako dug pao sa 52,3% BDP-a na 48,4% BDP-a. Slično umanjenje onda se automatski prenosi i u naredne godine.
Političari u Srbiji su više puta naglašavali koliko je važno zadržati javni dug pod kontrolom, jer je to upravo i jedan od najvažnijih parametara i za MMF, Svetsku banku, ali i kreditne agencije koje dodeljuju rejting.
Međutim, postoje i neki drugi važni podaci. A i njihov kvalitet je, prema Fiskalnom savetu, upitan. „Poslednja revizija BDP-a znatno je promenila makroekonomsku sliku Srbije. To se može dobro ilustrovati novom procenom BDP-a u 2024. koja sada iznosi 82 milijarde evra, a u Nacrtu Strategije (pre revizije) ta procena bila je 76,4 milijardi. Pritom, realna stopa rasta BDP-a u 2024. ostala je nepromenjena u revidiranoj Strategiji u odnosu na njen Nacrt. Podsećamo na to da je ovo već treća značajna revizija BDP-a Srbije u prethodnih deset godina kojom je nivo BDP-a relativno snažno povećan (od pet do sedam odsto po reviziji), što nisu uobičajene promene u drugim evropskim zemljama“, piše u oceni revizije.
Od penzija do aviona
Zbog rasta BDP-a moraju rasti i penzije i plate. Sprovedena revizija BDP-a naviše automatski je spustila učešće penzija u BDP-u na ispod 10%. To onda zakonski dovodi do njihove izdašnije indeksacije u 2026. i 2027. i do posledičnog povećanja javnih rashoda za ove namene u odnosu na Nacrt Strategije (nacrt je takoreći prethodna projekcija), objašnjavaju iz Fiskalnog saveta.
„Povećanje javnih investicija za oko 0,5% BDP-a godišnje približno odgovara troškovima nabavke borbenih aviona rafal, koji nisu bili predviđeni Nacrtom Fiskalne strategije – tako da je i to bio očekivan novi trošak. Međutim, ove nove rashode za penzije i javne investicije od oko jedan odsto BDP-a kompenzuje gotovo identična korekcija javnih prihoda naviše u narednim godinama. Dakle, do povećanja fiskalnog deficita u odnosu na Nacrt Strategije ne bi moralo da dođe da nije bilo šireg rasta preostalih budžetskih rashoda“, kaže Fiskalni savet.
Javni prihodi u periodu 2025-2027. u proseku su povećani za oko 1,5% BDP-a godišnje, a javni rashodi su veći za oko 2,4 odsto BDP-a što je rezultiralo povećanjem prosečnog fiskalnog deficita sa 2,2% na tri odsto BDP-a, prema najnovijoj reviziji.
Fiskalni savet zato savetuje Vladi da obezbedi veću podršku RZS-u za jačanje njegovih stručnih i operativnih kapaciteta, jer uređene zemlje moraju zasnivati ekonomsku politiku na podacima.
Nacionalni stadion će koštati 960 miliona evra
Članovi Saveta pak pozdravljaju novitete koji daju malo veću transparetnost nego ranije. Strategija sada sadrži poseban odeljak u kom je obuhvaćeno 66 republičkih kapitalnih projekata s vrednošću većom od 20 milijardi evra (izuzev oblasti odbrane i bezbednosti). Za te projekte objavljene su tabelarno informacije o procenjenoj vrednosti, sredstvima uloženim do kraja 2023. godine, kao i planiranim izdvajanjima u periodu 2024-2027.
„Poreski obveznici tako su dobili uvid u brojne važne informacije koje ranije nisu bili u mogućnosti da znaju. Sada se jasno vidi da će neki veliki projekti koštati znatno više nego što je inicijalno bilo najavljeno npr. troškovi izgradnje Nacionalnog stadiona sa pratećim sadržajima sad se procenjuju na 112,4 mlrd dinara, odnosno 960 miliona evra)“, navode ekonomisti.
Izvor: eKapija, Fiskalni savet
Foto: analogicus, Pixabay