Svakih nekoliko godina istraživači sprovode testove inteligencije na različitim uzorcima ispitanika. Uzimaju srednju vrednost rezultata i proglašavaju je novom ’stotkom’ – rezultatom koji predstavlja prosečnu inteligenciju.
Mnogi od ovih naučnika postavljaju pitanje koje često navodi i Met Dejvis, vođa više programa na Kembridžu koji se tiču funkcionisanja mozga:
„Zašto je potrebno ažurirati prosečan rezultat?“
Dejvis odgovara primerom Flinovog efekta.
Postajemo sve pametniji, ali…
„Jednostavno rečeno, postajemo sve pametniji. Svaki put kada se test ponovo sprovodi, srednja vrednost rezultata gotovo uvek raste. Zapravo, ako bismo današnje IQ testove (testove inteligencije) primenili na ljude od pre 100 godina, oni bi postigli rezultat od oko 70. Istraživači procenjuju da naši IQ rezultati rastu za oko tri poena po deceniji. Ovaj fenomen naziva se Flinov efekat, po istraživaču koji ga je otkrio.“
Nekoliko je ponuđenih razloga za pojavu kakva je Flinov efekat. Jedan od razumnih razloga je i taj što više ljudi ide u školu nego ranije. Nastavnici se trude da podučavaju veštine koje su direktno povezane sa testovima inteligencije. To može biti tačno, kako piše Dejvis, ali postoji jedna oblast koja je nesumnjivo povećala inteligenciju ljudi – eutenika.
„Dok se eugenika bavi poboljšanjem čovečanstva genetskom selekcijom tako što će se podizati navodno „superiorni“ ljudi, a „inferiorni“ sprečiti da imaju decu — ideja koja je izazvala značajne sukobe i definitivno nije poboljšala stanje čovečanstva — eutenika se usredsređuje na poboljšanje čovečanstva kroz poboljšanje okruženja.
Met Dejvis nudi tri primera kako poboljšanje okruženja može učiniti ljude pametnijima.
Inteligencija i jod
Istorija uvođenja joda u živote ljudi ima svoju istoriju.
„Početkom 20. veka ljudi koji su, recimo, živeli u oblastima Velikih jezera i severozapada Pacifika bili su posebno podložni gušavosti, otečenim čvorovima na vratu koje su lekari povezivali sa disfunkcijom štitne žlezde. Dejvid Marej Koui, profesor pedijatrije, znao je da je to posledica nedostatka joda, hemijskog elementa, koji je neophodan za pravilno funkcionisanje štitne žlezde. Koui je takođe znao da Švajcarci koriste natrijum jodid (jedinjenje natrijuma i joda) u kuhinjskoj soli kako bi sprečili ovo stanje, pa je ubedio američku vladu da uvede ovu praksu.
U jesen 1924. Morton Salt Company počela je da distribuira jodiranu so na nacionalnom nivou. Kao što se i očekivalo, broj slučajeva gušavosti naglo je opao“ istražio je Dejvis.
Gotovo 100 godina kasnije, istraživači su otkrili da je uvođenje jodirane soli donelo i značajne dodatne koristi. U regionima sa nedostatkom joda, IQ rezultati skočili su za 15 poena, dok su se na nacionalnom nivou povećali za 3 poena. Štaviše, prihodi u tim regionima povećali su se za 11 odsto, kaže statistika. Kako se to dogodilo?
„Jod je najlakše dobiti iz morskih plodova i algi, ali se može dobiti i iz biljaka i životinja, pod uslovom da su one uzgajane na tlu bogatom jodom. U regionima Velikih jezera i severozapada Pacifika, poplave i drevni glečeri isprali su sav jod iz tla. To je učinilo gušavost češćom, ali je takođe imalo veliki uticaj na trudnice. Ako trudnica ima nedostatak joda (i samim tim disfunkcionalnu štitnu žlezdu), njeno dete će biti mentalno oštećeno. Ogroman deo američke populacije rastao je uz majke sa nedostatkom joda, što je negativno uticalo na njihov potencijal“ zapisao je Dejvis.
Tetraetil olovo pre i posle
Godine 1922. General Motors je otkrio da hemikalija nazvana tetraetil olovo fantastično funkcioniše kao aditiv protiv detonacije u automobilima. Suštinski, sprečavala je preranu detonaciju goriva. U jednom od svojih istraživačkih tekstova Dejvis piše:
„Etanol bi bio jednako efikasan, ali ova supstanca nije mogla da bude patentirana, iako je bila znatno manje toksična od olova. Stoga su General Motors, u saradnji sa naftnim kompanijama, uveli olovo u benzin, umesto bezbednijeg, ali manje profitabilnog etanola. General Motors, DuPont i šira javnost znali su da je tetraetil olovo otrovno. Umesto da ovaj aditiv nazovu njegovim pravim imenom, koristili su naziv „etil“.
Nažalost, benzin sa olovom ostao je deo svakodnevnog života dugo nakon što je javnost postala svesna njegovih posledica. Tek sredinom 1970-ih, usvajanjem Zakona o čistom vazduhu, njegova upotreba je zabranjena. Kada smo uklonili olovo iz benzina, postale su jasne strašne posledice ovog decenijskog trovanja.“
Generacija rođena nakon usvajanja Zakona o čistom vazduhu ostvarila je povećanje IQ rezultata za 6 poena, kažu zvanični podaci. Pored toga, istraživači tvrde da su deca koja su odrastala u periodu između uvođenja olova u benzin 1920-ih i njegovog uklanjanja 1970-ih izazvala do 90 odsto različitih oblika nasilnog kriminala.
„Kriminal u gradovima poput Los Anđelesa i Njujorka dostigao je vrtoglave visine tokom 1980-ih i 1990-ih. Zatim se kontinuirano smanjivao kako je poslednja generacija izložena olovu preminula, bila zatvorena ili napustila kriminalni način života. Političari su bili skloni da ovaj pad pripišu policijskim praksama i primeni zakona. Ali, neki istraživači tvrde da je to više povezano sa pametnijom, zdravijom i bolje prilagođenom generacijom građana koja je odrasla u okruženju bez olova“ nakon analize podataka izneo je Met Dejvis za BigThink.
Inteligencija i zagađenje vazduha
„Dok su prethodne stavke na ovoj listi govorile o stvarima koje smo već uradili, čovečanstvo i dalje ima mnogo posla pre nego što se zagađenje značajno smanji. Svake godine projekat State of Global Air objavljuje izveštaj u kojem procenjuje ozbiljnost zagađenja vazduha širom sveta. Recimo, izveštaj od pre nekoliko godina pokazao je da 92 odsto svetske populacije živi u područjima koja prelaze granice zdravih smernica za sitne čestice zagađenja vazduha koje je postavila Svetska zdravstvena organizacija. Ovo nije štetno samo za lokalne ekosisteme, klimatske promene i ljudsko telo, već je zagađenje vazduha povezano i sa značajnim smanjenjem inteligencije.
Jedna studija, na primer, analizirala je podatke iz skoro 32 hiljade testova standardizovanih rezultata i dnevnog indeksa zagađenja vazduha širom Kine. Istraživači su otkrili da što su učesnici studije duže bili izloženi visokim nivoima zagađenja, to im je inteligencija više opadala. Posebno su jezičke sposobnosti bile najviše pogođene, a muškarci su bili ugroženiji od žena. Generalno, prosečan efekat zagađenja smanjio je inteligenciju učesnika studije u meri sličnoj propuštanju jedne školske godine, otprilike 5 IQ poena“ izneo je u javnost Dejvis.
Ovo je objasnio time što sitne čestice iz zagađenja vazduha ulaze u telo kroz pluća i odatle se šire po organizmu, uključujući i mozak. Te čestice verovatno izazivaju upalu mozga i ubrzavaju oštećenje bele mase mozga. Mnogi žive u ubeđenju da je inteligencija sposobnost sa kojim se čovek rađa, koja može da se vežba ili pak zapusti. To nije sasvim tačno po stručnom mišljenju Meta Dejvisa.
Inteligencija je dinamičan fenomen koji u velikoj meri zavisi od kvaliteta okruženja.
Izvor: Bonitet.com
Foto: Pixabay