U Naftnoj industriji Srbije počeo upis potencijalnih kupaca kompanijskih obveznica ali ne može svako da ih kupi
Naftna industrija Srbije (NIS) počela je upis kupaca emisije petogodišnjih korporativnih obveznica u vrednosti od 5,85 milijardi dinara (oko 50 miliona evra), uz mogućnost naknadnog uključivanja tih hartija na Beogradsku berzu.
Prilika jed povoljna ali, piše Biznis.rs, ne može svako da investira u tu hartiju. Osim najmanje 100.000 evra za ulaganje potrebno je i da se kupac prethodno prijavi a potom i dobije poziv za upis obveznice od strane NIS-ove brokerske kuće za ovaj posao – Dunav Stockbroker.
Profesorom Univerziteta Singidunum, Nikolom Stakić, nema sumnje da će prodaja uspeti, s obzirom na poslovni ugled NIS-a i kuponsku stopu koju obveznica nosi.
– Neto kuponska stopa će, nakon odbitka poreza i različitih provizija, biti oko 5,50 odsto, dok je osnovna kuponska stopa 6,50 odsto, pa sam mišljenja da je ovo atraktivna stopa prinosa za kompaniju boniteta kakav ima NIS, i zato mislim da će postojati i veća tražnja nego što je skromni obim emisije – rekao je Stakić za Biznis.rs.
Kupci institucionalni investitori
Kupci će, kako očekuje, pre svega biti institucionalni investitori – i to, kako kaže, najpre postojeći alternativni investicioni fondovi, kao i druge institucije čija investiciona politika omogućava ulaganja u korporativne obveznice.
Međutim, neće sve ni kod ove obveznice izgledati „svetski“, jer upitno je njeno pojavljivanje tamo gde joj je prirodno mesto – na Beogradskoj berzi.
Mogućnost naknadnog uključivanja na Beogradsku berzu teorijski postoji. Kompanije će podneti zahtev za odobrenje prospekta i uključenje obveznica u trgovanje na open market segmentu regulisanog tržišta Beogradske berze, naveo je NIS u saopštenju. Stakić, međutim, podseća da korporativne obveznice „vole“ takozvani „buy and hold“ (kupi i zadrži) investitori, to jest da nema velikog sekundarnog prometa.
– To je pogotovo slučaj kada su u pitanju emitenti višeg investicionog ranga, ali nije isključeno da će postojati sekundarna aktivnost, recimo ukoliko dođe do značajnog pada kamatnih stopa koje će pozitivno uticati na tržišnu cenu obveznica. Korporativne obveznice, svakako, ne ispoljavaju onaj nivo likvidnosti koje imaju državne obveznice. Likvidnost bi verovatno bila veća da je prag bio niži (od 100.000 evra), čime bismo videli veći broj individualnih investitora – zaključio je Stakić
Izvor: Biznis.rs
Foto: Pixabay