Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u periodu januar – oktobar 2024. pala je na plus 4,1%
Srpska privreda je u oktobru izvezla robe u vrednosti od 2,6 milijardi evra, što čini povećanje od 4,4% u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Međutim, uvoz i dalje raste brže i iznosio je 3,5 milijardi evra, što je povećanje od 8,7% u odnosu na isti mesec prethodne godine.
S ovim podacima, ukupna spoljnotrgovinska robna razmena u periodu januar-oktobar 2024. bila je 56,7 milijardi evra, što je za 4,1% više nego u istom periodu prethodne godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).
Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od oko 24,45 milijardi evra, što čini rast od 1,9% u poređenju sa istim periodom prethodne godine, dok je uvoz robe imao vrednost od 32,21 milijardi evra, što predstavlja povećanje od 5,7 procenata u odnosu na isti period prošle godine.
Najveći deficit u trgovini sa Kinom
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, a zemlje članice EU čine 58,6% ukupne razmene.
Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova), potom sledi deficit sa Turskom, Italijom, Nemačkom, Poljskom, Azerbejdžanom, Kazahstanom, Irakom, Holandijom, Ruskom Federacijom, Belgijom, Španijom, Austrijom, Slovenijom, Švajcarskom, Francuskom, Mađarskom, Grčkom, Danskom i SAD .
Podaci RZS pokazuju i da na listi prvih pet proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove (157 miliona dolara), drugo mesto pripada izvozu rafinisanog bakra (141 mil. dolara), na trećem mestu je izvoz rude bakra i koncentrata, sa 90 mil. dolara, pa sledi izvoz električne energije, sa 58 mil. dolara, dok poslednje mesto pripada izvozu novih spoljnih guma za automobile sa 55 mil. dolara.
Lista prvih pet proizvoda u uvozu pokazuje da je sirova nafta (190 mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod, drugi po značaju je uvoz lekova za maloprodaju (124 mil. dolara), na trećem mestu liste je uvoz električne energije (69 mil.dolara), zatim sledi uvoz prirodnog gasa (50 mil. dolara) i poslednje mesto zauzima uvoz ostalih električnih provodnika, za napon ≤1000V sa 39 mil. dolara.
Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).
Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay