Evropa je izgubila svaku komparativnu prednost koju je imala u odnosu na Aziju, pre svega Kinu i Ameriku, izjavio je viši direktor za finansijske usluge u Alvarez&Marsal za Austriju i Centralnu i Istočnu Evropu Nikola Avramović.
„Period od dve-tri godine da se Evropa reformiše i postane relevantan igrač na globalnoj sceni postojećim okolnostima je suviše kratak, nisam optimista da je to moguće, smatra profesor FEFA Milan Nedeljković.
Avramović i Nedeljković su u emisiji Dan uživo na N1 govorili o tome kako je došlo do toga da nekada moćna privreda Evrope koja je do pre samo 10 godina bila ravna američkoj, sada na 65 odsto onoga što proizvedu i stvore SAD.
„Crvena lampica je odavno upaljena. Evropska unija treba da preispita model rasta jer svet u kome se nalazimo dovodi u pitanje poslovne modele na globalnom nivou. Od svih privreda na svetu, privreda EU je najviše pogođena, jer ona uvozi 80 posto novih tehmnologija, ima najskuplju energiju u poređenju sa drugim privredama i ozbiljno zaostaje u novim tehnologijama“, kazao je Avramović.
Evropska privreda koja je bila bazirana na jeftinoj ruskoj energiji, neograničenom kineskom tržištu i američkom podupiranju bezbedonosne politike, ta era je, kako navodi Avramović, prošla i potreban ozbiljan zaokret kako bi ostala u trci sa američkom i kineskom privredom.
„Evropa je izgubila svaku komparativnu prednost koju je imala u odnosu na Aziju, pre svega Kinu i Ameriku i ne vidim kako će u srednjem i dužem roku to moći da vrati“, smatra Avramović.
Uzroci pada evropske ekonomije
Profesor FEFA Milan Nedeljković je, govoreći o uzrocima pada evropske ekonomije, kazao da to proizilazi iz nekoliko faktora, a jedan je što je Evropska unija veliki deo proizvodnje prebacila u Kinu i zemlje Azije.
Poslednjih desetak godina, kako navodi, sve je veći trend da se jedan deo proizvodnje vraća nazad.
Po pitanju novih tehnologija, Evropa je, prema rečima Nedeljkovića, dosta rigidnija u odnosu na SAD i posebnu Kinu.
„Energetika je još jedan segment. SAD su bile ogroman uvoznik do 2000-ih a sada su izvoznici energenata“, naveo je Nedeljković dodajući da su politike koje su vođene u Evropi u poslednjih 20 godine, zaostajale za SAD.
Taj jaz će se, smatra, nastaviti, jer su previđanja da će ekonomija SAD ići na 2,9 odsto dok će Nemačka biti na nula.
Period od dve-tri godine da se Evropa reformiše ili će nestati sa tržišta, kako je izjavio francuski predsednik Emanuel Makron, za sagovornika N1 je politička izjava pre svega.
„Milism da je taj period suviše kratak, sa postojećim okolnostima da se nešto promeni, verovatnoća je niska“, ocenio je Nedeljković.
Uticaj evropske krize na srpsku ekonomiju
Ako je u evropska privreda u usporavanju, imaće negativne efekte na naš izvoz. Tendencija ka relokaciji proizvodnih kapaciteta bliže Evropi je sa druge strane, pozitivno za nas, smatra Nedeljković.
Saglasan je i Avramović povodom uticaja evropske privrede na srpsku.
„Šta god da se dešavalo, imaće reperkusiju na našu ekonomiju“, smatra sagovornik N1.
Izvor: N1
Foto: Pixabay