Koji je najbolji vid štednje? Da li su akcije visokorizično ulaganje? Treba li ulagati u nekretnine? Ovo su samo neke od tema podkasta ,,Jezik finansija’’ koji se već dve sezone bavi finansijskom edukacijom.
Podkast uređuje i vodi prof. dr Slađana Benković, profesorka univerziteta sa dugogodišnjom finansijskom ekspertizom, koja pažljivim odabirom tema i sagovornika iz Srbije i regiona koristi ovaj sve popularniji kanal komunikacije kako bi kompleksne finansijske koncepte približila najširoj javnosti.
Na događaju u organizaciji uređivačkog tima podkasta i pod pokroviteljstvom projekta Mediji.Inovacije finansirane od strane USAID (United States Agency for International Development) i SIDA (Swedish International Development Agency) predstavljeni su ciljevi i rezultati podkasta „Jezik finansija“ u prisustvu gostiju koji su učestvovali u emisijama, predstavnika kompanija, ambasada, donatora, sponzora i medija.
,,Finansijska pismenost je značajna za razumevanje svakodnevnih aspekata života poput kreiranja kućnog budžeta, upotrebe kartica, štednje, poreskog sistema, bezgotovinskog plaćanja i slično. Osnovna znanja iz finansija su u Srbiji na niskom nivou i treba da postanu deo obrazovnog procesa od najranijeg uzrasta. Podkast ,,Jezik finansija’’ je platforma putem koje su ovakva znanja svima lako dostupna, i važno je da se na ovom vidu edukacije radi’’ kaže prof. dr Benković.
Ispred projekta Mediji.Inovacije prisutnima se obratio i direktor projekta Oliver McCoy koji je ukazao na važnost osnaživanja finansijske pismenosti svih ciljnih grupa, pogotovo žena i mladih, budući da je izvesno da će im ta znanja u životu trebati bez obzira da li pregovaraju o platama, upravljaju investicijama ili planiraju neki veliki životni događaj.
Prema istraživanjima OECD i INFE (International Network on Financial Education) iz 2020. godine najbolje sa znanjima finansijske pismenosti stoje građani Holandije, Finske, Danske, Estonije i Slovenije. Najlošije stoje građani Portugalije i Rumunije. Na socio-demografskom nivou, ukupna finansijska pismenost veća je među: a) muškarcima (24% u poređenju sa 13% žena); b) ispitanicima starijima od 39 godina (20%, u poređenju sa 13% onih od 18-24 i 16% onih od 25-39) i c) ispitanicima sa visokim nivoom obrazovanja (26%, u poređenju sa 16% onih sa srednjim nivoom obrazovanja i 12% za one sa niskim nivoom obrazovanja).
Gde je Srbija kada je u pitanju finansijska pismenost? Zvaničnih podataka nema, ali istraživanje sprovedeno 2023. godine od strane grupe autora (Đokić, et al, 2023) među mladima starosti između 18 i 35 godina pokazuje da postoji svest o važnosti razumevanja finansija i finansijskog poslovanja, naročito onih koji su još uvek školskog uzrasta.
Na pitanje da li bi znali više o finansijskom svetu da su imali finansijsku edukaciju u školi, 81% njih je odgovorilo pozitivno. Istraživanje nadalje pokazuje da naši mladi najviše o finansijama uče od roditelja, kojima takođe nedostaju znanja iz finansija, zatim na internetu, od svojih drugara, pa tek onda od nastavnika i kolega sa posla. Naravno posebnu kategoriju čine studenti fakulteta na kojima se izučava ekonomija, menadžment i biznis.
Podkast ,,Jezik finansija’’ prisutan je na svim strimming platformama kao što su Spotify, Apple podcast, Patreon i YouTube, te je za samo 10 meseci uspeo da ostvari preko 16.000 sati slušanosti, i više od 286.000 pregleda, što govori o sve većoj potrebi za ovakvom vrstom edukativnog sadržaja u Srbiji.
Profesorka Benković je zaključila svoje obraćanje mišlju da novac govori, ali da ume i da priča priče. Neke od tih priča utkane su u podkast Jezik finansija.